EU u ćorsokaku pred izbore

Sedam dana pred izbore za novi sastav evropskih institucija građani Evropske unije se osećaju nesigurno, zabrinuti su zbog nejednakosti i nezadovoljni politikom koju Brisel zastupa prema članicama. Rezultati nacionalnih izbora i sondaže javnog mnjenja pokazuju da dosadašnje dve najveće parlamentarne grupacije u Evropskom parlamentu (EP) – Evropska narodna partija i Napredni savez socijalista i demokrata – beleže pad popularnosti i izvesno će imati manje poslanika. S druge strane, evroskeptičnim strankama je projektovan skok sa trenutne petine poslanika na oko jednu trećinu ukupnog saziva EP, što bi moglo da dovede do blokade parlamenta.

Ovoliki gubitak glasova i poverenja pokušala je da zaustavi nemačka kancelarka Angela Merkel, ali nije rekla kako bi trebalo da izgleda politika EU. Ona je konstatovala da „bez argumenata za budućnost kojima bi EU bila opravdana” evropski mirovni projekat može da bude u velikoj opasnosti. Uz sve to, ankete pokazuju da ono što kao evropsku budućnost nudi Emanuel Makron nema široku podršku, a Merkelova pokušava da neslaganja s njegovim konceptom opiše kao „intenzivne debate” zbog različitih mišljenja i da uveri glasače da oni još mogu da pronađu kompromise i „povedu EU napred”.

Iako se podela EU na istok i zapad, sever i jug, eufemistički nazvana podelom na prvi, drugi ili treći, periferni krug članica – godinama samo uvećava, čini se da dosadašnja briselska upravljačka elita nema opšteprihvatljiv koncept kako da očuva jedinstvo, pogotovo ne s istim brojem članica. Bregzit je samo najalarmantniji primer.

U nedostatku zajedničkog stava šta bi trebalo preduzeti i kako postići jedinstvo svih članica, barem u pogledu ključnih pitanja, preovlađuje kritika vlada koje nazivaju „populističkim”, a koje smatraju da EU ne može da funkcioniše pod pritiskom i da važne odluke ne mogu da se donose preglasavanjem niti da se primenjuju ako neke države smatraju da im donose štetu. Drugi argument za očuvanje EU koji koriste lideri najuticajnijih članica EU jeste – strah od „spoljnih neprijatelja”.

Raspad EU, finansijska nesigurnost, pa čak i strah od rata, za sada su polazne ujediniteljske osnove za sve one koji bi da nastave život kakav su nekada imali. Odgovor nemačke kancelarke na rastuću popularnost desničara u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Mađarskoj ili Poljskoj bio je poziv da „prestanu da se igraju populističkim potezima”. Što se tiče EU kao globalnog političkog igrača, Merkelova je konstatovala da EU mora da se repozicionira kako bi mogla da odgovori na izazove koje joj postavljaju Kina, Rusija i SAD. U intervjuu „Gardijanu” Merkelova je među tim pretnjama imenovala rusko mešanje u izbore, kineski ekonomski uticaj i monopol nad digitalnim servisima SAD – što je pojednostavljen i nepotpun spisak pretnji koje bi trebalo da stvore objedinjujući duh.

Odsustvo konkretne vizije pokazalo se i u sredu uveče u Briselu prilikom završne predizborne debate šestoro kandidata iz najvećih političkih grupacija u EP za poziciju predsednika Evropske komisije (EK), koji su raspravljali o migracijama, rastućem populizmu, nacionalizmu i budućnosti EU, a sukobili su se i oko vizije radnih mesta, klimatskih promena i načina na koji se EU može „popraviti”.

Vodeći kandidat Evropske narodne partije i lider te najjače političke grupe u EP Manfred Veber se založio za snažnu i demokratsku Evropu i za EK koja će biti „bliže građanima”, a izneo je i plan za obezbeđenje ekonomske „odgovornosti” i stabilnosti.

Potpredsednik EK holandski političar Frans Timermans, lider Partije evropskih socijalista, zalaže se za veću jednakost, vladavinu prava, borbu protiv klimatskih promena i nasilja nad ženama. Kandidat levice Niko Kue, belgijski sindikalac poreklom iz Španije, pozvao je na veću solidarnost i promenu „pravca Evrope”. „Evropski lideri mnogo pričaju, ali ne bave se suštinom problema”, poručio je Kue dok su na monitoru u studiju odmicale sekunde predviđene za kratke poruke.

Kandidatkinja Zelenih, nemačka poslanica u EP Ska Keler, koja je i 2014. godine bila kandidat za poziciju predsednika EK, založila se za EU koja štiti zajedničku planetu, za socijalnu Evropu, poštovanje ravnopravnosti žena, manjina i zaštitu ljudskih prava. A češki poslanik Jan Zahradil, predstavnik evropskih reformista, najavio je da će radi na stvaranju „fleksibilne i decentralizovane” Evrope i da će se zalagati za komisiju koja „jednako poštuje sve zemlje članice, radi sa njima, a ne drži im lekcije”. „Potrebna nam je EU koja radi manje, ali bolje i potreban nam je balans između evropskog i nacionalnog nivoa”, poručio je Zahradil, dok je danska političarka Margaret Vestager, odlazeća komesarka za konkurenciju, kao prioritet svoje politike navela ravnopravnost žena u EU i EK, borbu protiv klimatskih promena, založila se za razvoj novih tehnologija i poštovanje vladavine prava u svakodnevnom životu građana EU.

Poslednja ispitivanja javnog mnjenja govore da u Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji, Italiji, Holandiji, Austriji, Slovačkoj, Rumuniji, Grčkoj, Češkoj i Poljskoj, većina ispitanih smatra da je raspad EU „realna mogućnost” u narednih 10 do 20 godina.

Prema anketi, koju je naručio Evropski savet za spoljne odnose, u Francuskoj 58 odsto ljudi veruje da će se EU „vrlo verovatno” ili „prilično verovatno” raspasti u roku od 20 godina, što je drugo mesto posle Slovačke (66 odsto). Samo je u Švedskoj (44 odsto), Danskoj (41) i Španiji (40) procenat koji predviđa raspad ispod polovine.

Evropljani su takođe zabrinuti zbog nesigurnog ekonomskog napretka. Samo jedna trećina Nemaca i četvrtina Italijana i Francuza uspeva da na kraju meseca sačuva nešto novca i ova grupa se naročito plaši „populista”. Širom Evrope, tri četvrtine birača misli da se politika krši na nacionalnom ili na nivou EU ili oboje. U Francuskoj samo 15 odsto misli da politički sistem funkcioniše dobro.