Notr Dam bi mogao da dobije stakleni krov

Ceo svet je pre mesec dana u direktnom TV prenosu sa tugom pratio kako plamen guta 96 metara visok toranj pariske katedrale Notr Dam. Samo nekoliko dana kasnije, najpoznatiji britanski arhitekta Norman Foster predložio je „haj-tek” ideju za obnovu remek-dela gotske umetnosti izgrađenog pre osam i po vekova. Arhitekta sa titulom lorda koji se proslavio kupolom od stakla i čelika na berlinskom Rajhstagu, obnovljenu katedralu na obali Sene zamišlja na sličan način i u skladu sa 21. vekom. Notr Dam bi umesto drvenog trebalo da ima providni krov, ali i novi piramidalni toranj sa osmatračnicom od kristala i nerđajućeg čelika.

Foster u svojoj arhitektonskoj viziji ne zagovara „svetogrđe”, već samo sledi ideju francuskog premijera Eduara Filipa, koji je dva dana posle požara najavio raspisivanje arhitektonskog konkursa za izgradnju urušenog tornja iz 1859. godine. Filip je javno poručio da novi toranj Notr Dam treba da bude prilagođen tehnikama i izazovima naše epohe.

Iako je više od hiljadu arhitekata, konzervatora i intelektualaca iz celog sveta zatražilo od francuskog predsednika da se ne žuri sa obnovom pariske katedrale, Emanuel Makron ne odustaje od datog obećanja da Notr Dam obnovi za pet godina.

Posle 13 sati rasprave francuski poslanici su odobrili kontroverzni zakon o upravljanju donatorskim fondovima koji će, ako ga krajem maja podrži i Senat, omogućiti zaobilaženje postojećih propisa kako bi se ubrzala obnova ovog remek-dela hrišćanske kulture u Evropi.

Zakon, osim dodatnih poreskih olakšica za donatore, predviđa i formiranje posebnog javnog tela pod neposrednim nadzorom francuskog predsednika, koji će biti zadužen da nadgleda radove kako bi oni bili završeni u predviđenom roku.

„Zabrinuti smo zbog ovakvog zakona, pogotovo kada se ima u vidu preventivna arheologija. Pre donošenja bilo kakve odluke o obnovi moramo biti do detalja upoznati sa svakim delom katedrale”, upozorava Olivije de Šali, stručnjak za srednji vek sa Sorbone i portparol Udruženja eksperata u službi obnove Notr Dam.

Francuski ministar kulture Frank Rister je pokušao da umiri eksperte i opozicione poslanike, rekavši da se u ambiciozno zadatom vremenskom okviru od pet godina tokom  rekonstrukcije neće zaobilaziti urbanistički propisi i da će se voditi računa o zahtevima konzervatora.

Posle katastrofalnog požara u francuskoj javnosti je započela polemika da li Notr Dam, koja je građena tokom dva veka, treba obnoviti u originalnom obliku. Tako je poznati francuski prevodilac Beranže Vijeno za magazin „Slejt” napisala kako ostatke katedrale ne treba obnavljati, već sačuvati kao spomenik kulture, svojevrsni „memento mori 21. veka”.

Nije Foster usamljen u ideji da obnovi Notr Dama treba dati „šarm” novog milenijuma. Slovački arhitektonski atelje Vizum bi pariskoj katedrali na krovu pridodao reflektore koji bi bacali snažan snop svetla ka nebu.

Arhitektonski biro iz Štokholma Ulf Mejergren ima još „luđu” ideju. Oni predlažu da se, umesto krova, na vrhu katedrale izgradi bazen u obliku krsta okružen statuama 12 apostola koje su pukim slučajem izbegle uništenje u vatri. Zbog predviđene restauracije, kamene figure svetitelja su demontirane neposredno pre požara.

Ipak, prema istraživanju međunarodne agencije za analizu podataka „Jugova”, 54 odsto Francuza bi volelo da se gotska katedrala obnovi u izvornom obliku, dok samo 25 odsto podržava ideju da se „arhitektima pusti mašta na volju”.

Iako je već prikupljeno oko milijardu evra, prema prvoj proceni, sama obnova pariskog dragulja koji se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine ne bi trebalo da košta više od 600 do 700 miliona evra.

Ali, dok pariski Notr Dam barem ne kuburi sa finansijama, njegov manje poznat dvojnik u glavnom gradu Haitija Porto Prensu još je u ruševinama posle razornog zemljotresa 2010. godine.

Novinar i pisac Ajmi Vajlenc smatra da bi bilo pravedno da Francuzi deo novca prikupljen za obnovu Notr Dam usmere i za  rekonstrukciju istoimene katedrale na Haitiju.

„Kada je Haiti proglasio nezavisnost 1804. godine, Francuska je zatražila da joj se plati odšteta za izgubljene posede i robove koje je imala. Tokom narednih 100 godina, Haiti je za svoju slobodu Francuzima platio iznos koji bi danas iznosio 21 milijardu dolara. Mnogi francuski industrijalci koji sada izdvajaju milione evra za Notr Dam svoje bogatstvo zasnivaju na nekadašnjim plantažama šećera, dok je Haiti bio njihova kolonija. Francuska Haitiju duguje mnogo više od obnove istoimene katedrale u Porto Prensu”, kaže za magazin „Nejšen” Vajlenc.