Strah mobiliše evropske birače

Na izborima za Evropski parlament, narednog vikenda, očekuje se niža izlaznost birača nego obično (43 odsto), ali, kako ukazuju poslednja istraživanja, čak 70 odsto od onih koji će izaći na izbore pre nekoliko nedelja još nije znalo za koga će glasati. Dr Irina Milutinović, viši naučni saradnik Instituta za evropske studije (IES), objašnjava da je to razlog što mnogi analitičari ocenjuju ove izbore kao neizvesne. Milutinovićeva pak smatra da narednog vikenda neće doći do „tektonskih poremećaja” na tlu Evropske unije, ali ističe da evroskepticizam raste, a sve je više građana Evrope koji nisu sigurni da li je EU dobro rešenje ili ne.

Svi analitičari se slažu da će ove izbore obeležiti strah od ekstremne desnice koja preti da osvoji 30 odsto mandata u EP. Ipak, dr Slobodan Zečević, naučni saradnik IES-a, smatra da se ovaj scenario neće odigrati. „Mislim da će EK i dalje biti pod patronatom umerenih konzervativaca i socijaldemokrata. Ipak, ukoliko grešim i desničari zauzmu 30 odsto mesta u EP, to bi moglo da donese turbulencije i reforme koje bi podrazumevale jačanje konfederalnih aspekata EU”, kaže Zečević. Dodaje da Srbija ima dobre odnose sa strankama desnice, ali da bi one bile vrlo uzdržane kada su u pitanju dalje integracije.

Na nedavno održanoj konferenciji „Evropski izbori i budućnost EU”, koju je organizovao Institut za evropske studije, najavljeno je da će najveća Evropska narodna partija (EPP) umesto dosadašnjih 217 imati oko 180 poslanika u EP, socijaldemokrate će sa 188 pasti na 140 ili 120 mandata, Alijansa liberala i demokrata trebalo bi da osvoji 76 mesta, a Zeleni će sedeti u približno 55 fotelja.

Miša Đurković, direktor IES-a, objašnjava da je će među budućim poslanicima EP sigurno biti više desničara, ali i radikalnih levičara. „Evropske mejnstrim partije najviše se plaše mogućnosti da evroskeptične i antisistemske partije na desnici, uz krajnju levicu, skupe trećinu poslanika u Evropskom parlamentu i tako dobiju priliku da blokiraju zakone”, istakao je Đurković uz napomenu da na ove izbore značajno utiče i sukob izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, koji podržava nacionaliste, i Džordža Sorosa koji štiti levicu.

Druga zanimljivost je, kako kaže Đurković, promocija „špicenkandidata”, frakcijskih vođa koji su kandidati za predsednika Evropske komisije (EK). Prvi put otkad postoji, EP je odlučio da svaki pojedinac koji sakupi dovoljan broj glasova ima pravo da traži mesto predsednika EK bez obzira na stav država.

Izbori za EP neće doneti mnogo novina što se tiče formiranja EK, ali, prema mišljenju ekonomiste Gorana Nikolića, oni predstavljaju borbu za ideološki narativ. Grupacija koja okuplja evroskeptične i njima bliske stranke, čak i ako ne osvoji 30 odsto mesta u EP, mogla bi raspravama koje će voditi da menja svest građana u pravcu pravednije raspodele bogatstva. „Čini mi se da je na ovim izborima izborima jedan od ciljeva da se skrene narativ, ka nacijama, ka Evropi nacija. To je ono što želi Salvinijeva grupacija. Ostaje, dakle, Evropa, ostaje evro, ostaje sve. Ali najvažnije su nacije. To će oni da rade i to fundamentalno menja EU jer, u suštini, EU je osnovana da štiti liberalne vrednosti od demokratske većine”, tvrdi Nikolić.

Većina analitičara se u jednom slaže. Narednog vikenda – strah će mobilisati birače. Dok jedni strahuju od nacionalizma, većina ima noćne more zbog islamskog radikalizma, migracija, siromaštva, ali pomalo i od Rusije.

Moguće je da Pupovac uđe u EP

Na prošlim izborima za EP relativno niska izlaznost zabeležena je u Hrvatskoj i Sloveniji (25 odsto). Doktorand Dušan Ilić kaže da Sloveniju karakteriše nestalna i fragmentisana politička scena, ali da će u EP ući četiri stranke: Slovenačka demokratska stranka, Lista Marjana Šareca, Socijaldemokrati i Levica. Kada je u pitanju Hrvatska, najveće iznenađenje predstavlja SDSS Milorada Pupovca, koja, kako smatra Ilić, ima šanse da osvoji jedno poslaničko mesto. „SDSS vodi najaktivniju kampanju u Hrvatskoj, a cilja biračko telo Socijaldemokratske partije Hrvatske. Za sada je sigurno da će HDZ osvojiti pet ili šest mandata, SDP dva ili tri, a ostala mesta u EP podeliće: MOST, Živi zid, Liberalno amsterdamska koalicija i eventualno SDSS”, istakao je Ilić, dodajući da je hrvatska scena opterećena nacionalističkim pitanjima koja će još dugo biti u fokusu. Na prošlim izborima za EP „šampioni neizlaznosti” bili su građani Slovačke (13 odsto) i Češke (18 odsto).