Preči im posao nego zdravlje

Danima je Jovan B., poznatiji kao Joca Burek, s periferije Beograda, dolazio u cik zore na posao, šmrkav, crven u licu i preznojen. Kolege su videle da mu nije sve potaman, da jedva stoji na nogama, ali posao mu je bio preči. Joca je preležao prehladu bez bolovanja i odmora, manje svestan da rizikuje zdravlje od činjenice da posao ne sme da trpi. Nadimak Burek mu baš odgovara jer je poznat majstor za ovu srpsku masnu poslasticu. Zarađuje mesečno pet prosečnih srpskih plata, gazda ga dobro plaća ali mu je za vratom, jer ako Joca legne, posao staje. On nema finansijskih problema, a zdravstvene gura u drugi plan. I nije jedini u ovoj zemlji koji tako postupa. Strah od gubitka posla jači je od svih simptoma mogućih problema. Ima Joca posao, dobar, primanja dobra, kaže sebi može da priušti i najnoviji model mobilnog i dobar automobil i opušteno letovanje.

Jedna stvar se, ipak, nije promenila – sigurnost zaposlenja i dalje se nalazi na prvom mestu najvećih briga potrošača u Srbiji. Tek na drugom mestu nalazi se zdravlje, nakon toga brinemo o ratu i ekonomiji, pa o političkoj stabilnosti, a zatim o balansu između poslovnog i privatnog života.

U našoj zemlji postoje ljudi koji, kada ih upitaju za finansijsku situaciju, odgovore da nemaju nikakvih novčanih problema. Takvih je, prema rezultatima onlajn ankete koju je sprovela agencija „Nilsen”, u Srbiji dva odsto. Ipak, veliki broj sugrađana i sada, kao i pre pet godina, nema previše prostora da novac potroši na ono što se uobičajeno ne smatra osnovnim životnim potrebama, a kada ima – troši ga na lične elektronske uređaje.

Lične finansije, prihodi i rashodi godinama unazad neke su od glavnih tema srpske svakodnevice – kako razgovora u poslovnim okvirima, tako i na brojnim društvenim događanjima i neformalnim okupljanjima. U skladu s tim, nije čudno ako ste stekli generalni utisak da ljudi oko vas imaju potrebu za više novca od količine kojom raspolažu. Uprkos tome četvrtina građana oseća se komotno dok troši svoj novac. Ohrabruje i podatak da čak 39 odsto ispitanika smatra da se sada nalazi u boljoj finansijskoj situaciji nego pre pet godina!

Statistika kaže da dve trećine potrošača u Srbiji prevashodno troši finansijska sredstva za osnovne životne potrebe, s tim što u toj većini potrošača postoji nekoliko procenata onih koji ističu da im je novčana situacija bolja, ali da i dalje nemaju prostora da kupe proizvode van onih za koje smatraju da su neophodni za život.

Da li to znači da je potrošačka korpa poskupela? Utisak anketiranih građana jeste takav, jer više od polovine njih smatra da na namirnice za ishranu sada troši više novca nego pre pet godina. U ovome nismo usamljeni, jer i 47 odsto ispitanika obuhvaćenih istom anketom u Hrvatskoj ocenjuje da su im se uvećali izdaci za hranu. Procenat manje potrošača u Srbiji – 46 odsto – ocenjuje da i na komunalne usluge izdvaja više nego što je to bio slučaj pre pola decenije.

Dobra vest je da su građani Srbije očigledno zainteresovani i revnosno prate razvoj novih tehnologija, kako se elektronski uređaji nalaze na prvom mestu među kategorijama premijum proizvoda koji se kupuju, ukoliko se za njih ima novca. Elektronika se, pokazuje anketa, kupuje više od odeće i obuće, mesa ili morskih plodova, kozmetike i mlečnih proizvoda!

Rezultati pokazuju da postoje generalno pozitivni trendovi koji se ogledaju u indeksu poverenja potrošača, koji je u 2018. porastao sa 69 na 78 i dostigao najveću vrednost otkad se meri u Srbiji. Poređenja radi, u poslednjem kvartalu 2015. indeks poverenja potrošača bio je 61.