Đoković spreman za glavnu trku

U daleko najdužem rivalstvu profesionalnog tenisa svaki poraz boli, ali prekjučerašnje finale mastersa u Rimu završilo se sa dvojicom pobednika. Rafael Nadal je pokazao svetu i samom sebi kako samo on može da igra na šljaci. Bio je to onaj stari „španski matador” i „bik sa Majorke”, najbolji svih vremena na šljaci. Nemilosrdno je dobio i četvrti set sa nulom na ovom turniru, izdržao iskušenja u kojima je izgubio prvi set u Rimu (6:4), pa dao sve od sebe da spreči potpuni povratak „večitog rivala”, da sa ubedljivih 6:1 završi meč.

Za njega je to bio jedan od najvažnijih mečeva u poslednjih godinu dana, bitka koju je morao da dobije, posebno u okolnostima kada svež nailazi na premorenog Novaka Đokovića. „Kralju šljake” je rimska titula od neprocenjivog značaja, prva još od Toronta prošle godine, rekordna 34. na mastersima i tek treća protiv najboljeg tenisera sveta u poslednjih 12 susreta, još od 2014. Ako neće na šljaci, gde će?

Rimsko finale je drugačije izgledalo iz daleko šireg ugla ambicija našeg tenisera, za koga ta jedna izgubljena bitka nema veze sa ratom daleko većih razmera. Videlo se to i iz mira sa kojim je primio poraz i odmah se okrenuo ka prvom narednom od četiri najvažnija cilja u godini, vrhuncu sezone šljake, na Rolan Garosu:

– Nadal je favorit broj 1, bez ikakve sumnje, ali mislim da će turnir biti vrlo zanimljiv. Tu je Dominik Tim, koji igra izvanredno na šljaci, zatim Fabio Fonjini, koji je nadigrao Nadala u Monte Karlu. I mnogi drugi, sa danom odmora između mečeva, imaju šanse, a očito je i da svi tempiraju formu za Rolan Garos. Radujem se tom tutniru, mislim da će biti sjajan.

U opuštenom pristupu pariskom grend slemu koji je osvojio samo jednom, valja obratiti pažnju na rečenicu o danu odmora. Đokovićeva fizička i mentalna konstrukcija čini da mu najvažniji turniri najviše odgovaraju. Sa znatno manje snage od glavnih rivala, na grend slem turnirima može u potpunosti da razvije svoju strategiju raspoređivanja energije.

Budući da je prvi nosilac, do četvrtfinala ili polufinala može da se provlači sa manje napora, da taktizira i koristi dane odmora. Ako, uz malo sreće, do četvrtfinala prođe ili zaobiđe Cicipasa, Zvereva, Fonjinija, ili nekog od izrazitih „šljakaša”, od polufinala – kada se s druge strane očekuju četvrti nosilac Tim (ili eventualno Federer), pa Nadal – prebacuje u četvrtu i petu brzinu, kako samo on ume.

U Rimu je dovoljan bio drugi set finala da pokaže da i protiv maksimalno našpanovanog Nadal može odjednom da se digne „iz mrtvih”, da se ni na Rolan Garosu ni jednog trenutka neće predati. Ubedljivo je osvojio Madrid, odigrao devet mečeva za dve sedmice, normalno je da je na kraju imao manjak goriva.

Postoji još jedan razlog da rasterećen stigne u Pariz, za razliku od onog pre tri godine, kada ga je ta dugo čekana titula potpuno emotivno ispraznila. Sada, ni četvrti grend slem u nizu nije glavni niti krajnji Đokovićev cilj. Kao najuniverzalniji teniser današnjice, pokušaće sve što može da upiše i tu „recku”, a zatim dolaze Vimbldon, Njujork, Melburn i tako u krug, dokle god ga bude držala sadašnja, ogromna volja za pobedama.

Povećana prednost na vrhu

Uprkos porazu od Nadala u Rimu, Đoković je protekle sedmice nadmašio prošlogodišnji rezultat i povećao prednost za još 240 bodova, pa u 252. Nedelji na vrhu ima 4.410 bodova više od drugoplasiranog Španca.

1. Novak Đoković (Srbija) 12.355, 2. Rafael Nadal (Španija) 7.945, 3. Rodžer Federer (Švajcarska) 5.950, 4. Dominik Tim (Austrija) 4.845, 5. Aleksander Zverev (Nemačka) 4.155, 6. Stefanos Cicipas (Grčka) 4.080, 7. Kei Nišikori (Japan) 3.860, 8. Kevin Anderson (Južna Afrika) 3.745, 9. Huan Martin del Potro (Argentina) 3.235, 10. Džon Izner (SAD) 2.940 bodova, itd.

Ostali naši teniseri: 33. Dušan Lajović 1.316, 34. Laslo Đere 1.314, 60. Filip Krajinović 838, 83. Miomir Kecmanović 656, 152 Nikola Milojević 370, 209. Peđa Krstin 252, 256. Viktor Troicki 179 bodova, itd.

Ove godine četvorica naših među 32

Na tabeli „trke za London”, u kojoj su uračunati isključivo ovogodišnji bodovi, Đoković takođe vodi, ali sa samo 500 poena više od Nadala.

1. Đoković 4.005, 2. Nadal 3.505, 3. Cicipas 2.760, 4. Federer 2.640, 5. Tim 2.105, 6. Medvedev 1.575, 7. Fonjini 1.370, 8. Nišikori 1.350, 9. Monfis 1.140, 10. Bautista 1.080 bodova, itd.

Ova tabela, međutim, jasno prikazuje uzlet ostalih naših tenisera, jer imamo još trojicu među 32 najbolja ove godine, više nego bilo koja druga teniska nacija:

16. Đere 906, 24. Lajović 751 i 32. Krajinović 613 bodova. Kecmanović je 73. sa 347 bodova.