U groznici Evrosonga

Beograd živi u ritmu Evrosonga 2008. Prijatna, opuštajuća atmosfera ove velike muzičko-scenske priredbe razliva se i na malom ekranu. Posle dva polufinala, sledi groznica subotnje večeri, veliko finale sutra uveče u 21.00.

Prvo polufinalno veče pratilo je 3.105.000 gledalaca u Srbiji i 200 miliona gledalaca u Evropi, Australiji i Kanadi. Odličan saldo za spektakularnu priredbu u Beogradskoj areni, koji će, izvesno, u finalu biti nadmašen. I kad će se posle uzbudljivih dana takmičenja konačno znati i pobednik.

Ono što se moglo videti prve večeri ovog putujućeg muzičkog spektakla urađeno je prema evropskim standardima i afirmativno je saznanje da je u svemu tome veliki doprinos dala Radio-televizija Srbije sa svojim saradnicima i kapacitetima, kao i svi drugi koji rade na tome da se ova manifestacija uspešno privede kraju i svima ostane – nezaboravna uspomena.
Kad se govori o Pesmi Evrovizije valja uvek imati na umu da je reč o koncertu sa više izvođača u kojem svako želi da na najbolji način iskoristi svoja tri minuta i u kojem je sve podređeno TV prenosu. Reč je o ogromnom projektu od kojeg je komplikovanije samo otvaranje i zatvaranje Olimpijskih igara. Svaki sekund je maksimalno iskorišćen, ovoga puta, od uvoda u kojem je u modernoj stilizaciji prikazan folklor i obeležja srpske kulturne tradicije preko video-razglednica kojima su najavljivani učesnici (poruke na jezicima zemalja čiji predstavnici učestvuju na Evrosongu), do neophodnih intervencija voditelja u koordiniranju ovog maratonskog takmičenja neobjašnjive popularnosti. 

Voditelji Jovana Janković i Željko Joksimović su elegantni i samouvereni, verujemo da će u tom stilu obaviti i ono što ih očekuje u dugotrajnom i napornom glasanju finalne večeri. Scenografija je ostvarena prema zamisli američkog dizajnera Dejvida Kušinga (beogradskog zeta) sa idejom o slivanju zvukova, kroz fluide vode i boja, što je originalno i različito od prethodnih priredbi. Tehničkoj realizaciji prenosa mogle bi se staviti dve primedbe. Čini se da je prve večeri na sceni i oko nje nedostajalo više svetlosti i sve je prilično vuklo na plavo. Povremeno, kad je trebalo da se približi izvođačima ili voditeljima, kamera se nepredvidivo udaljavala i bežala na totale. Komentator je bio Dragoljub Ilić. Nastavak sledi…

Da li vam se dopada Beograd. – A sada malo o drugoj strani Pesme Evrovizije. U naš glavni grad je stiglo oko deset hiljada učesnika i novinara, na radost hotelijera, vlasnika kafana i turističkih poslenika. Prateći njihovo kretanje, reporteri na raznim TV kanalima neminovno se interesuju za njihove impresije. I svi postavljaju isto, ograničeno i neinspirativno pitanje: da li vam se dopada Beograd. Naravno, da. Ili šta vam se najviše dopada u Beogradu, a odgovor je – klima ili lepo vreme, već kako ko formuliše utisak.

Ali, šta ćemo sad, vreme se pokvarilo, pala je temperatura, povremeno pada kiša? Niko da postavi drugo, smislenije pitanje ili da te usputne ankete (uz sva ograničenja: susret na prepad, malo vremena za razmišljanje, površnost) uobliči tako da se dobije i određeniji i kompletniji odgovor šta je to što bi moglo da privuče i zadrži turiste u zemlji koja je tako dugo bila na lošem glasu, a Pesma Evrovizije je pružila priliku da se negativna reputacija ublaži, pa i zaboravi.

Predlog za reprizu. – „Agape“ na Studiju B ubraja se u sam vrh kvalitetnih, nezaobilaznih emisija. Trpeza na kojoj se svako može počastiti znanjem i pameću ovoga puta donela je razgovor o vaspitavanju dece.

Gost Aleksandra Gajšeka bio je Zoran Milivojević, psihijatar i profesor na više uglednih fakulteta u zemlji i inostranstvu. Emisija je bila sjajno uputstvo kako da se zbunjeni roditelji  razložno i pametno odnose prema svom potomstvu. Kakve greške prave u svakodnevnoj komunikaciji i kako mogu da ih isprave, a da pri tom ne stvore još veću nevolju.

Nekome se možda moglo učiniti da Zoran Milivojević zagovara prevaziđene, konzervativne stavove, pošto zastupa pedagoške i edukativne mere zasnovane na principu nagrade i kazne, što moderna pedagogija ne odobrava u potpunosti. Ali, sve što je rekao deluje i logično i manje opasno od pomodnog psihologiziranja u kojem se deca stavljaju na pijedestal nedodirljivosti, a roditelji u položaj skrušenih slugu čije je samo da ispunjavaju želje razmaženih naslednika.
Emisija je prikazana u nedelju, pa reprizirana u utorak. Zanimljiva je i poučna, ne bi škodila još neka repriza, jer televizija retko daje vreme i prostor takvim temama.