Američki taliban ponovo na slobodi

Momak iz Kalifornije uhvaćen u Avganistanu dok se borio na strani talibana juče je izašao iz zatvora u Indijani na uslovnu slobodu uz proteste dela javnosti koja u njemu i dalje vidi opasnost po nacionalnu bezbednost.

Džon Voker Lind, poznatiji kao „američki taliban”, osuđen je na dve decenije robije zbog terorizma, ali je pušten tri godine ranije zbog dobrog vladanja. Zarobljen je sa avganistanskim borcima ubrzo posle američke invazije na Kabul 2001, podseća Rojters. On je prva osuđena osoba u takozvanom ratu protiv terora.

Nacija je bila šokirana kad je tri meseca posle 11. septembra saznala da se dvadesetjednogodišnjak iz okoline San Franciska pridružio talibanima, koji su pružali utočište pripadnicima Al Kaide. Tada je postao poznat kao američki taliban. Rođen je u katoličkoj porodici, ali je prešao na islam kao tinejdžer. Učio je arapski u Jemenu i izučavao Kuran u Pakistanu. U Avganistan je otišao nešto pre nego što je Al Kaida izvršila teroristički napad na SAD. Kako je istakao na suđenju, nije nameravao da ratuje protiv svoje domovine već da učestvuje u džihadu, koji nikad nije smatrao antiameričkim. Kazao je da je vojevao protiv neprijatelja talibana koji su i sami bili Avganistanci a ne Amerikanci. Priznao je da je ratovao za talibane, ali ne i da je bio član Al Kaide i dodao da su napadi Osame bin Ladena na SAD bili suprotni učenju islama.

Ipak, „Forin polisi” je objavio vladin dokument gde piše da se Lind nije odrekao „ekstremističkih pogleda”. Stručnjaci koji su bili zaduženi da prate ponašanje „američkog talibana” zaključuju on „i dalje propagira globalni džihad i piše i prevodi nasilne ekstremističke tekstove”. Televizija En-Bi-Si ranije je javila da joj je ovaj zatvorenik poslao pismo u kojem je priznao da podržava Islamsku državu koja, po njemu, ispunjava „versku obavezu uspostavljanja kalifata oružanom borbom”. Njegova porodica je izjavila da je on čak i upoznao Bin Ladena kad je lider Al Kaide došao u posetu talibanskom logoru za obuku. Zbog toga u delu javnosti preovlađuje mišljenje da ga nije trebalo ranije puštati na slobodu i da bi mogao da organizuje teroristički napad na američkom tlu. Dvoje senatora je tražilo od nadležnih da ga ne puštaju, pitajući se kako će se osuđenici uklopiti u društvo ako i dalje ispovedaju radikalni islam.

Kako prenosi Javni nacionalni radio, u narednih nekoliko godina više desetina američkih državljana povezanih sa terorizmom izaći će iz zatvora, a ne postoji program koji bi im pomogao da se vrate uobičajenom životu. Nijedan američki osuđenik koji je već odslužio kaznu nije ponovo povezivan sa terorističkom napadima, ali se nekoliko stranih zatvorenika vratilo na bojno polje posle puštanja iz Gvantanama. Prihvatajući uslovno puštanje na slobodu, Lind je pristao na stalni nadzor i zabranu putovanja, korišćenja interneta i komuniciranja sa drugim poznatim ekstremistima, što znači da su vlasti zabrinute za njegovo ponašanje i pored toga što su ga pustile.

Kad je zarastao u bradu i lica prekrivenog prašinom otkriven među talibanima, Lind je toliko zaprepastio pojedine sunarodnike da su tražili da „izdajnik” bude strože kažnjen od stranaca i osuđen na smrtnu kaznu. Posle zarobljavanja, bio je u pritvoru gde je izbila pobuna tokom koje je usmrćen operativac Centralno obaveštajne agencije. Mada Lind nije optužen za organizovanje pobune, smrt agenta dodatno je otežala njegov položaj u očima američke javnosti.