Kandidati za predsednika Evropske komisije

Na evropskim izborima glasa se i za šest kandidata za predsednika Evropske komisije, mada ne znači da će pobednik zaista to i biti. Prema pravilima uvedenim na prethodnim evropskim izborima 2014, vodeće evropske političke grupe nominuju svoje kandidate za mesto predsednika Evropske komisije. Po pravilu, to mesto bi trebalo da pripadne kandidatu čija stranka osvoji najveći broj mesta u Evropskom parlamentu, pošto ga podrži Evropski savet i izglasa većina poslanika Evropskog parlamenta.

Međutim, ove godine su lideri EU rekli da im evropski sporazumi daju autoritet da nominuju nekog drugog za ovu poziciju, tako da će izbor najverovatnije biti posledica pregovora između nacionalnih lidera, a rezultat će biti u skladu s odnosom snaga, rodnim i geografskim balansom i postavljenjima na druge funkcije, poput direktora Centralne evropske banke, predsednika Evropskog saveta i visokog predstavnika za spoljnu politiku.

Tako da se trenutno veća pažnja obraća na glasine da se nemačkoj kancelarki Angeli Merkel nudi mesto predsednika Evropskog saveta, a da velike šanse za mesto predsednika Evropske komisije ima i glavni pregovarač EU za bregzit Mišel Barnije, koji je impresionirao mnoge vlade svojom sposobnošću da drži 27 zemalja na istoj strani tokom pregovora s Velikom Britanijom.

MANFRED VEBER

Kandidat Angele Merkel

Političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) kandidat je i lider najveće poslaničke grupe u Evropskom parlamentu Evropske narodne partije (EPP). Od 2014. Veber (46) je, od kada vodi EPP u Evropskom parlamentu, napravio uspešnu karijeru, ali mu se kao mana uzima što je gotovo nepoznat evropskim građanima i što je jedina vodeća pozicija bila vođenje narodnih partija.

Veber se predstavlja kao konzervativac, hrišćanski orijentisan, naglašeno umeren i konkretan. Njegova vizija kao prvog čoveka Komisije sastoji se u integraciji EU. Veber se zalaže za snažnu i demokratsku Evropu i za EK, koja će biti „bliže građanima”. U migrantskoj politici je najavio imenovanje komesara koji bi nadgledao odnose s Afrikom kako bi se kontrolisale migracije. Zalaže se za čuvanje spoljnih granica EU kao osnov razumne politike prema migrantima. Ukoliko on dođe na čelnu funkciju, to će biti prvi put u više od 50 godina da jedan Nemac preuzme vodeće mesto u Evropskoj komisiji.

FRANS TIMERMANS

Socijalna pravda za sve

Kandidat poslaničke grupe socijaldemokrata i socijalista, druge po snazi u dosadašnjem Evropskom parlamentu, jeste Frans Timermans (58), Holanđanin koji je bio poslanik i ranije ministar spoljnih poslova u nacionalnom parlamentu, a kandiduje se s mesta prvog potpredsednika Evropske komisije. Na toj dužnosti je dogovorio evropske zakone o zabrani plastičnih slamki i dogovor s Turskom o zadržavanju migranata.

Ovaj poliglota zalaže se za veću jednakost, vladavinu prava, borbu protiv klimatskih promena i nasilja nad ženama. U migrantskoj politici Timermans je za jače kontrole, ali je 2015. naglašeno hvalio humanost politike Angele Merkel, za koju je rekao da je „spasla Evropu”. Timermans se bori za socijalnu EU, smatra da je neophodno uvesti minimalnu zagarantovanu satnicu rada u celoj EU i da Unija treba da ima jednoglasan i jak stav u svetu. On smatra da bi desničari i evroskeptici mogli da unište Evropu.

MARGRET VESTAGER

Briselski lovac na utaju poreza

Dankinja iz Alijanse liberala i demokrata za Evropu (ALDE) dosadašnja je komesarka za konkurenciju, a u svojoj državi je bila ministarka privrede i ministarka unutrašnjih poslova. Postala je naširoko poznata kada je prisilila „Epl” da u Irskoj naknadno plati 13 milijardi evra poreza, a „Gugl” je zbog zloupotrebe položaja na tržištu morao da plati kaznu više od osam milijardi evra.

Prioriteti njene politike su ravnopravnost žena u EU (smatra da je krajnje vreme da i na čelo Evropske komisije dođe žena), borba protiv klimatskih promena, zalaže se za razvoj novih tehnologija i poštovanje vladavine prava u svakodnevnom životu građana EU. Vestagerova (51) važi za kompromisnu kandidatkinju, jer su liberali, iako tek četvrta grupa po snazi u evropskom parlamentu, programski otvoreni i levo i desno i mogli bi da budu „jezičak na vagi”.

SKA KELER

Drugi put u trci za predsednika

Kandidatkinja Evropske partije Zelenih, nemačka poslanica u EP Ska Keler, koja je i 2014. godine bila kandidat za poziciju predsednika Evropske komisije, zalaže se za EU koja štiti zajedničku planetu, za socijalnu Evropu, poštovanje ravnopravnosti žena, manjina i zaštitu ljudskih prava. Kelerova (37) aktivni je borac za prava migranata i zalaže se za liberalnu politiku prema izbeglicama. Početkom godine je bila na jednom brodu nemačkog udruženja koje je na Sredozemnom moru spasavalo migrante.

JAN ZAHRADIL

Balans između evropskog i nacionalnog

Češki poslanik Jan Zahradil (56), predstavnik Evropskih konzervativaca i reformista (EKR), najavio je da će, ako bude izabran za predsednika Evropske komisije, raditi na stvaranju „fleksibilne i decentralizovane” Evrope i da će se zalagati za Komisiju, koja „jednako poštuje sve zemlje članice, radi s njima, a ne drži im lekcije”. „Potrebna nam je EU koja radi manje, ali bolje i potreban nam je balans između evropskog i nacionalnog nivoa”, smatra Zahradil, naglašavajući da je za ukidanje nekih do sada postignutih integracionih pravila. On nije samo konzervativan nego i evroskeptičan, tako da ponegde kažu da naginje „desnom populizmu”.

NIKO KUE

Sindikalac u Briselu

Kandidat Evropske levice je predstavnik sindikata, metalac iz Španije, koji smatra da se jedinstvo EU dovodi u pitanje zbog izlaganja nečuvenim pritiscima u primeni mera štednje u južnoj Evropi. Kue se zalaže za solidarnost i promenu „pravca Evrope”. „Evropski lideri mnogo pričaju, ali se ne bave suštinom problema. Treba nam Evropa koja će se uhvatiti u koštac s problemima”, kaže Kue. Na vrhu njegove liste prioriteta su preraspodela bogatstva, nacionalizacija i zaštita evropske privrede od vanevropske konkurencije.

Desničare koji su ekspanziji vidi kao „fašističku pretnju” kojoj se treba suprotstaviti. Negativne reakcije izazvalo je njegovo prošlogodišnje zalaganje da valonski proizvođači oružja nastave da isporučuju oružje Saudijskoj Arabiji sve dok se o tome ne postigne zajednički stav u Evropskoj uniji.