Srbi nikada nisu bili dalje od BiH

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Srbi su najiskrenije ušli u dejtonsku BiH 1995. rekavši: u redu, ako će ovo zaustaviti dalji rat i stradanje i ako je ovo ta količina zajedničke zemlje koju moramo prihvatiti, mi smo, barem za sada – za dogovor. Politička elita Bošnjaka u kontinuitetu podgrejava unitarističke vizije kod svog naroda. Time stvaraju opasnu atmosferu koja uz narativ žrtve koji su već izgradili može trajno onemogućiti da ikada prihvate da je BiH dvoentitetska i troetnička država, rekao je Vojislav Savić, politikolog iz Banjaluke za „Politiku”.

On procenjuje da bošnjačke elite, izlazeći iz okvira dejtonskog dogovora, samo daju veći legitimitet i Srbima i Hrvatima da prigle postepeno rastakanje BiH koje se onda samo od sebe odvija. Komentarišući odluku vlasti u RS da komisijski istraže ratne događaje u Srebrenici i Sarajevu, Savić kaže da je od svih srpskih tragedija i pogroma u prošlom ratu, Sarajevo nekako ostalo u zapećku: „Pad Krajine, pogrom na Kosmetu i egzodus iz Sarajeva su najmasovnije migracije koje su nam se desile. Ako neće drugi da nas čuju, možemo barem sebi objasniti. Ova ekspresna orijentalizacija i arabizacija Sarajeva će potisnuti sećanja kod komšija da smo nekada živeli u zajedničkom gradu.”

Kako vam izgleda politička scena BiH, teme koje dominiraju?

Izgleda sumorno, a glavni krivac za to je stalno vraćanje na isto, što tupi mozak svakom čoveku. Beskonačan je niz takvih hazarderskih poteza – od apelacije za ukidanje Dana RS, najave apelacije za ukidanje imena RS, te gomile drugih bespotrebnih i nepromišljenih akcija. No, aktivistima uvek nekako promakne da glavni okidač za sve te krize već dugi niz godina dolazi iz Sarajeva. A onda se po pravilu zasvira uravnilovka, te „svi su krivi”, „političari zavađaju narod” i ostale floskule. Osim ako se ne govori o Srbima. Tada je krivac jasan, i prema njemu nema milosti. Srbi nikada nisu bili dalji od BiH, u svakom smislu. Tragično je koliko su oni koji se najviše kunu u BiH istovremeno spremni i da celu zemlju stave u blokadu zbog nekih unitarističkih interesa i zahteva za koja znaju da su nesprovodivi.

Kako vidite ulogu međunarodne zajednice u BiH?

Nažalost, od svega što je učinjeno na kraju ostaje gorak ukus. Krajnje je vreme da se konačno povuku. Veliki deo njihovih mandata obeležila je eklatantna pristrasnost, za koju će se dugoročno ispostaviti da je medveđa usluga Bošnjacima. Izgradili su im iluzornu sliku o tome da na svaki njihov jauk dođe neki stranac i čarobnim štapićem otkloni ono što im smeta. A to je daleko od onoga kako se mora raditi – dogovor, konsenzus, razumevanje i uvažavanje.

Verujete li u evropsku perspektivu ovog prostora?

Pripadamo jedinstvenom evropskom kulturnom i civilizacijskom prostoru. Žestoki sam protivnik bilo kakve orijentalizacije Srba, koja dolazi kao posledica ogorčenosti zapadnim politikama prema nama i površne potrebe da im se nekako osvetimo. Ovu Evropu smo gradili i njen smo neotuđivi deo, kakve god politike i vetrovi danas duvali u kabinetima evropskih vođa. Put prema EU nam može biti od velike koristi, kao i njima, ali i na tom putu postoji granica koja se ne može preći – a to je bilo kakvo insistiranje na smanjivanju nadležnosti RS ili bilo kakav drugi oblik unitarizacije. Do te granice, svaki kompromis je moguć. Ovakvo uređenje BiH nije nikakva prepreka članstvu u EU, ako obostrana želja za tim zaista postoji.