Ima li Smederevo svog Tartifa

Smederevo – Predstave „Jami distrikt” Milene Bogavac u režiji Kokana Mladenovića i „Tartif”, autorsko delo Igora Vuka Torbice po motivima Molijerovog dela, neće biti izvedene na šestom festivalu „Teatar u tvrđavi” u Smederevu. Ovo su u petak 24. maja na svojim Fejsbuk profilima objavili Mladenović i Torbica, reditelji ovih komada.

– Negde u jutarnjim satima predstave „Jami distrikt“ i „Tartif“ nestale su sa već najavljenog i potvrđenog spiska predstava koje će učestvovati u Smederevu na festivalu – objavio je Torbica.

Kokan Mladenović je napisao da je producentu njegove predstave direktor festivala javio „da su ga zvali iz opštine Smederevo i da predstave ne mogu da se igraju iz političkih razloga”.

Potvrdu da su te predstave uvrštene pa izbačene sa repertoara ovogodišnjeg pozorišnog festivala nismo uspeli da dobijemo u Smederevu. Direktor ovdašnjeg Centra za kulturu koji je zvanični organizator „Teatra u tvrđavi” nije odgovarao na naše pozive. Ali, ni Kokan Mladenović ni Igor Vuk Torbica nisu želeli za „Politiku” da komentarišu odluku Smederevaca.

– Nemam nikakav komentar, zovite Smederevo oni su adresa. Ne izbacujemo mi sami sebe sa festivala, ne zabranjujemo sami sebe u Srbiji – rekao je Mladenović i prekinuo razgovor.

Odgovor smo potražili i od gradonačelnice Smedereva Jasne Avramović koja je ranijih godina formirala organizacioni odbor festivala. Ove godine tu ulogu, po svemu sudeći, preuzeće Gradsko veće.

– Još nije formiran organizacioni odbor za ovu godinu, niti postoji spisak predstava. Nisam upućena u dešavanja oko festivala, ali znam da ja nikoga nisam zvala povodom repertoara – tvrdi Avramovićeva. Ona je potvrdila da „Teatar u tvrđavi” nema selektora već predstave bira organizacioni odbor jer, kako kaže, festival nije takmičarskog karaktera.

Marina Tirnanić, članica Gradskog veća zadužena za kulturu, najavljuje da će organizacioni odbor biti formiran do kraja meseca, a o tvrdnjama Mladenovića i Torbice kaže:

– Još uvek nije urađena selekcija, pa ne znam o čemu oni govore. Ako se neko sa njima dogovarao, to je bilo mimo mene, ja nisam upućena sa tim da je nešto zakazano pa otkazano – kaže Marina Tirnanić.

Na sajtu Centra za kulturu Smederevo još uvek nema ni slova o ovogodišnjem „Teatru u tvrđavi”.

Inače, reč je o pozorišnom festivalu koji je osnovan 2014. godine nakon što je tadašnja vlast, takođe na čelu sa aktuelnom gradonačelnicom, odlučila da ukine postojeći „Tvrđava teatar” i igrom reči u nazivu festivala pokrene „Teatar u tvrđavi”. Osim imena, promenjeni su koncept, pristup, selektor i kompletna ekipa. Jedino je mesto održavanja ostalo isto. Braneći se tada od napada da je politika kumovala gašenju „Tvrđava teatra” (festival je tvorevina DS vlasti u Smederevu), gradonačelnica Avramović (SNS), govorila je da su prethodnici trošili mnogo para, bili prezaduženi, te da će novi festival koštati čak sedam puta manje. I da će biti dobar. Ukinuta su spektakularna otvaranja, umetnički performansi na gradskim ulicama. Budžet je, istina, smanjen, ali zajedno sa novim konceptom smanjila se i pažnja publike kojoj su svojevremeno tribine bile tesne pa je mesto tražila i po kulama koje okružuju Mali grad, nekadašnji dvor Brankovića. Poslednje dve godine ovaj festival je izgubio i takmičarski karakter i prerastao u revijalni. Praktično, u deceniji postojanja ovakvog festivala u smederevskoj tvrđavi promenjeni su ime, tri koncepta, sadržaj, i na kraju forma.

Aktuelna dešavanja oko „Teatra u tvrđavi” neizostavno vraćaju u sećanje njegov početak, pre pet godina. Za novog selektora imenovan je Radoslav Lale Pavlović, tada i savetnik predsednika države. Na naše pitanje: „Šta ako festival doživi fijasko”, odgovorio je: „Situacija u pozorišnoj umetnosti u Srbiji je tako loša da je nemoguće više pasti”. Da li?

Predstave Mladenovića i Torbice

„Tartif” je jedno od najznačajnijih Molijerovih dela u kome oštro kritikuje licemerje, neiskrenost i laž, a termin „tartif” postao je sinonim za osobe koje se hvale osobinama koje ne poseduju. Ova komedija bila je zabranjivana i u začetku, od 1664. pa sve do 1669. godine, što govori o njenom uticaju u društvu.

„Jami distrikt” problematizuje pitanja nacije i nacionalnih država, u haj-tek svetu 21. veka i bazira se na izmišljenom, ali mogućem događaju – budućem ratu na Balkanu nastalom iz istih apsurda koji su uzrokovali i prethodni. Priča pokazuje koliko su nacionalne podele besmislene, u 21. veku – kada usled galopirajućeg razvoja nauke i tehnologije, svetom odavno vladaju transnacionalne kompanije. Ideja o naciji plasira nam se kao nešto na šta treba da budemo ponosni, a zapravo je fenomen koji ponižava naše ljudsko dostojanstvo, navodi se na zvaničnom sajtu Bitefa.