Fabrici: Ima napretka, ali mora još odlučnije

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da je izveštaj Evropske komisije o Srbiji konstatovao da ima napretka u nekim oblastima, ali da ona mora da bude odlučnija i još značajnije da pojača svoje napore u nekim glavnim područjima kao što su jačanje demokratskih institucija i vladavina prava.

Fabrici je na konferenciji za medije posle sastanka s premijerkom Ano Brnabić, kojoj je uručio godišnji izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji, rekao da su oblasti u kojima treba pojačati reforme pravosuđe i borba protiv korupcije i kriminala i ostvarivanje osnovnih prava.

On je ukazao i na važnost jačanja demokratskih institucija kao što je parlament, „kako bi se obezbedio međupartijski dijalog i obezbedila nadzorna funkcija parlamenta nad izvršnom vlasti”.

Fabrici je rekao po pitanju ustavnih promena treba nastaviti saradnju s Venecijanskom komisijom i dodao da to treba završiti u parlamentu.

„Treba dalje raditi na tome radi uspostavljanja nezavisnog i samostalnog pravosudnog sistema”, rekao je Fabrici, prenosi Tanjug.

Dodao je da je u izveštaju Evropske komisije konstatovano da već drugu godinu nema napretka u slobodi izražavanja.

Fabrici je istakao da je primetno da postoji napredak u razvoju ekonomije, kao i da postoji regionalna saradnja koja treba da bude motor za ceo region.

Kada su u pitanju demokratske institucije, Fabrici kaže da postoji legistativni okvir, kao i da je pohvaljen zakon o nacionalnim manjinama, ali se u Izveštaju navodi i gde mora da se pojača zakonski okvir, uz ohrabrivanje za dalje sprovođenje reformi, prenosi Tanjug.

Poseban akcenat u izveštaju stavljen je na slobodu izražavanja, kazao je Fabrici navodeći da je ovo druga godina za redom da u toj oblasti nema napretka, ali da je ove godine konstatovano da ima i pozitivnih elemenata, kao što je izrađena medijska strategija i to da je rad na njoj bio transparentan i inkluzivan.

Od Srbije se, kazao je, očekuje i veća posvećenost rešavanju predmeta ratnih zločina, a u izveštaju je dato i veliko ohrabrenje da se nastavi sa borbom protiv korupcije.

„Pozitivni rezultati su u ekonomskom sektoru, fiskalni rezultati su odlični, četiri odsto je porast srpske privrede, a najbitnije je što se sve zasniva na zdravim osnovama. Srbija je već drugu godinu za redom zabeležila suficit u budžetu i time joj je na 55 odsto pao državni dug, a kada je reč o stranim direktnim investicijama, one su porasle za 7,5 odsto u odnosu na prošlu godinu”, naveo je Fabrici.

Privreda ubrzala rast, snažna investiciona aktivnost

Srbija je ostvarila izvestan napredak na ekonomskom planu i relativno je pripremljena za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije, a privredni rast je dobio na ubrzanju, navodi se u najnovijem, ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije koji je danas predstavljen u Briselu.

Privredni rast je u ubrzao u 2018. na preko četiri procenta sa dva odsto prethodne godine, podstaknut robusnom domaćom tražnjom i efektom niske baze.

Investiciona aktivnost je naročito bila vrlo snažna zahvaljujući brojnim faktorima: ambijentu niske kamatne stope, povećanju projekcije rasta, ranije ostvarenim poboljšanjima u poslovnom okruženju, povećanju kapitalne potrošnje države i prilivu stranih direktnih investicija, konstatuje se u izveštaju.

Srbija je na ekonomskom planu nastavila da radi na usklađivanju svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kaže se u delu izveštaja posvećenom ekonomiji.

„Vlasti su ostale posvećene makroekonomskoj stabilnosti i nastavku ekonomskih reformi, mada su neke reforme zastale”, piše u izveštaju.

U dokumentu se navodi da su eksterne neravnoteže, odnosno deficit tekućih plaćanja u porastu, ali da je njegovo finansiranje ostalo zdravo.

Dodaje se da su cenovni pritisci prigušeni, a inflatorna očekivanja uzdržana.

„Veća fiskalna prilagođavanja tokom prethodnih godina značajno su poboljšala održivost duga. Stabilnost finansijskog sektora je sačuvana i performanse tržišta rada su poboljšane sa izuzetkom stope aktivnosti žena i mladih, koja je opala”, navodi se u izveštaju.

Ocenjuje se da zemlja ima dobar nivo pripremljenosti u nekim oblastima kao što su pravo privrednih društava, intelektualna svojina, transportna politika, nauka i istraživanje, obrazovanje i kultura i običaji.

„U oblastima kao što su javne nabavke, statistika, spoljni odnosi, socijalna politika i zapošljavanje, monetarna politika i finansijske usluge, Srbija je umereno pripremljena. Srbija je nastavila sa dobrim napretkom u poljoprivredi i usklađivanju sa transportnim pravnim tekovinama EU, dok je u oblasti energetike zabeležen ograničen napredak. Područja politike životne sredine i klimatskih promena tek treba da dobiju adekvatnu pažnju”, navodi se u izveštaju.

Međutim, kako se napominje, značajne strukturne reforme javne uprave, poreske uprave i državnih preduzeća napreduju sporo, produžavajući njihovu dugogodišnju neefikasnost.

Prema proceni EK, država je zadržala snažno prisustvo u ekonomiji, a privatni sektor je i dalje nedovoljno razvijen i ometan slabostima u vladavini prava i sprovođenju poštene konkurencije.

„Struktura privrede se poboljšala, a ekonomska integracija sa EU ostala je visoka”, stoji u izveštaju, prenosi Tanjug.

U cilju poboljšanja funkcionisanja tržišne ekonomije, EK preporučuje Srbiji da zadrži utvrđeni srednjoročni budžetski cilj na uravnoteženom nivou, da ojača fiskalna pravila, da finalizuje proces privatizacije i restrukturiranja preostalih državnih banaka i da značajno poveća finansiranje i implementaciju aktivnih mera tržišta rada prilagođenih potrebama nezaposlenih.

Fabrici: Normalizacija odnosa ključ za napredak ka EU

Pitanje normalizacije odnosa Prištine i Beograda je ključno za stabilnost u regionu i to je ključni element u napretku Srbije ka članstvu u EU, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, prenosi Tanjug.

On je, nakon uručenja izveštaja premijerki Ani Brnabić, ukazao da je u godišnjem izveštaju EK o našoj zemlji zabeleženo da je Srbija potpuno posvećena dijalogu po pitanju KiM, kao i da treba da nastavi da doprinosi povoljnom ambijentu kako bi se na kraju došlo do pravnoobavezujućeg sporazuma sa Kosovom.

Ukazao je i na procenu implementacije čitavog niza ranije postignutih sporazuma i činjenicu da je EK zabeležila u Izveštaju da je Srbija pokazala suzdržanost u reagovanju na takse Prištine.

„Ali, treba (Srbija) da nastavi da doprinosi povoljnom ambijentu kako bi se na kraju došlo do pravnoobavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Konstatuje se da je taj sporazum urgentan i ključan kako bi i Srbija i Kosovo* mogli da svako na svom evropskom putu napreduju”, naveo je Fabrici.