Podaci se prenose rukovanjem

Ljudski kostur je izvanredan prenosilac (provodnik) poruka, ako niste znali. Lin Čong i Majkl Libšner sa Rajs univerziteta u Teksasu (SAD) žele tako da uspostave pouzdanu i bezbednu vezu sa medicinskim umecima i odevnim spravicama. Istraživanje su podržale dve moćne kompanije, "Majkrosoft" i "Teksas instrumenst", da bi ubuduće onesposobljene ljude opskrbljivale da upravljaju napravama kao što su to računari i "lični digitalni pomoćnici" (PDA).
I ranije su radijski signali korišćeni da nadziru uređaje i implantate, ali su često imali smetnje proistekle iz bežičnih veza i ostalih izvora. Zato su bili nepouzdani, a u medicinskim spravama i, svakako, opasni. Istovremeno su bili izloženi napadima preko antena (hakiranje) upozoravaju stručnjaci.

Dvojica američkih naučnika su se priklonili radije zvuku, a ne radio talasima. Kosti su poznate odranije kao odlični provodnici zvučnih treperenja, iako su služile jedino za analogno prosleđivanje: najčešće da se proveri kako napreduje izlečenje posle loma ili da li zvuk iz lobanje stiže do slušnih živaca.

Skelet odličan provodnik

Niko se nije, međutim, dosetio da ih pretvori u zvučne vodove za propuštanje digitalnih poruka ("jedinica" i "nula") na duža rastojanja - do naglavnih sprava (headset) preko javljača (senzori) na ručnim zglobovima. Na Rajs univerzitetu su, upravo, to uradili upotrebivši svakojake malene vibratore na raznim delovima tela. Mereći zvučne titraje s raznovrsnih tačaka, uočili su da je "promena usklađene učestalosti" (FSK) najupadljivija između "nule" i "jedinice". (Na "nuli" je imala jednu, a na "jedinici" drugu frekvenciju).

Potom su beležili da su treperenja prosleđena, upravo, do mesta na kojima su nošene sprave: na zglobovima za ručne časovnike, otpozadi u kožnim kutijicama na kaišu od pantalona za mobilne telefone i iza uha za naglavne uređaje. I otkrili su da je ljudski skelet provodio, čak, i najslabije titraje od jedne do druge tačke, uz veoma mali postotak grešaka!

Na raspolaganju su vam (nam) višestruke linije, jer u ljudskom telu ima mnogo kostiju i zglavaka, što je uzbudljivo, zar ne? Zamisao koju su nedavno izložili na međunarodnom savetovanju u Firenci (Italija) pobudila je znatiželju. Preporučili su da se ubuduće na rukama nose vibratori - i prijemnici i odašiljači u isti mah - koji će umecima ispod kože slati naloge da ispuštaju lekove, a da u povratku budu obavešteni da li je i kako to obavljeno. Na sličan način krckanje zubima ili pucketanje prstima uključivalo bi - mobilne telefone!

Najveće preimućstvo ovakvog prenosa ogleda se u tome što je veoma bezbedan, jer se odigrava u ljudskom telu i jedino se može nadzirati neposrednim pregledom. A ljudi će razmenjivati podatke običnim - rukovanjem.

Razmena obraz uz obraz

IBM je prvi u svetu počeo da koristi ljudsko telo za propuštanje podataka; još 1996. su prebacivane male količine uz vrlo male brzine. U junu 2005. "Majkrosoft" je patentirao "metod i aparate za prenos energije i podataka koristeći ljudsko telo" Najveća softverska kompanija je tada najavila da započinje s razvojem umrežavanja bića.

Zamislite da šetate ulicom ili parkom i odjednom vam kroz kožu stigne nova muzička datoteka, a grleći i ljubeći draganu(a) razmenite telefonske brojeve! Ne, to nije prizor iz naučnofantastičnog filma, već stvarnost. Tehnologija telesnog umrežavanja je osmišljena, a prvi put je obelodanjena pre nešto više od jedne decenije

Ljudsko telo bi uskoro postalo glavni prenosnik za širokopojasnu ličnu mrežu podataka koja povezuje vaš mobilni telefon ili MP3 plejer sa bežičnim slušalicama, digitalnu kameru sa stonim ili prenosnim računarom i ostale uređaje jedne sa drugima. I to zahvaljujući radiofrekventnim vezama, kao što suWi-Fi i Bluetooth, ili jednostavnom kablu kojim se sprave spajaju.

Kompanija Japanski telegraf i telefon ( usavršila je tehnologiju, nazvanu RedTacton, za koju se tvrdi da može slati podatke preko površine ljudske kože brzinom većom od dva megabita u sekundi (Mb/s). Noseći omanju napravu, muzika iz MP3 plejera u vašem džepu može proći ispod odeće i stići do slušalica u ušima. Umesto da se mučite s kablom i povezujete digitalnu kameru na kompjuter, fotografije prebacite jednostavnim dodirivanjem pi-sija dok vam je kamera obešena oko vrata.

Budući da podaci putuju iz jednog tela u drugo, mogli biste i da razmenjujete elektronske posetnice rukovanjem, muzičke numere igrajući sa nekim obraz uz obraz i telefonske brojeve poljupcima.