Milenijumsko srpsko književno premrežavanje

Razgovor o stotinu knjiga Antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti”, Izdavačkog centra Matice srpske, biće upriličen danas u podne u Svečanoj sali Matice srpske u Novom Sadu. Pozdravne reči održaće Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu, prof. dr Dragan Stanić i prof. dr Mato Pižurica, predsednik Skupštine Izdavačkog centra Matice srpske. O ediciji će govoriti akademik Miro Vuksanović, glavni urednik, i urednici prof. emeritus dr Marija Kleut i prof. emeritus Slavko Gordić. Ova antologija prikazuje celoviti razvitak srpske književnosti s namerom da je prevrednuje po novim saznanjima i merilima.

Kako posle 10 godina i 100 knjiga prve serije vidite razvoj početne zamisli ove edicije koja povezuje 12. sa 21. vekom?

Kada smo u zamašni posao krenuli i kada su nas složno napali, znao sam da smo na dobrom putu i da ćemo uspeti. Danas se vidi da su naša početna pravila i naznačeni kriterijumi pogodili cilj. Ovakvo i ovoliko, milenijumsko, srpsko književno premrežavanje dosad nije poduzimao niko, ako je reč o vremenskom i prostornom zahvatu, vrsti žanrova i broju knjiga u ediciji. Objedinjavanje, po istom modelu, po savremenim merilima i pravopisnim normama, u naučnom pristupu koji je dostupan svima, sabiranje svega što je na ubedljiv način obeležilo svoje vreme, na nekadašnjem i na vukovskom jeziku, i takvo stvaranje vekovne mape srpske književnosti mora se meriti podvigom. To se postiže udruživanjem uredničke i priređivačke veštine, upornošću i doslednom službom umetničkoj reči, odbacujući one koji su smetnja i pakost. Uzdamo se u nastavak objavljivanja u istom ritmu, uz podršku, kao i dosad, iz republičkog i pokrajinskog budžeta, a naročito naših redovnih pretplatnika. Oni su razumeli da pomažu projekat koji ima nacionalni značaj.

Iz čega će se sastojati druga serija edicije?

Prvih osam stoleća u prvoj seriji obuhvatili smo celovito. Dvadeseti i naš vek dali smo polovično. Namerno smo tako postupili jer biramo postepeno, u nastavcima, bez brze ruke i pristrasne odluke da bi ogrešenja bila manja. Tek sada, u desetom kolu, uz 121 naslov prve serije, objavili smo još šezdeset imena pisaca koji su rođeni pre 1930. godine čije je delo završeno i koji nisu bili u ranijem izboru. Tako smo oblikovali prvi deo druge serije. Zamislili smo da u petnaestom kolu štampamo nastavak antologijskog niza, bez izričite namere da tada bude završen. Otvorenost je prvi uslov da svi dobri srpski savremeni pisci dobiju mesto koje im pripada. Opreznost je mera uspeha. Istovremeno, to donosi glavni rezultat antologijskih poduhvata – da se u njima dozivaju i ne ugrožavaju različita vremena, glasovi i poruke. U Antologiji, na dosad štampanih 35 miliona stranica, tako se udružuju stih, proza i drama, deseterac i sonet, svi oblici književnog izgovaranja. I najmodernije dolazi kao posledica onog što je bilo pre njega. Civilizacijski uspon ima svoj redosled.

Na koji način, iz sadašnje perspektive, vidite viševekovni prostor srpske kulture?

Po pet knjiga srednjovekovne i narodne književnosti, u novim antologijskim zbirkama, desetine knjiga iz doba renesanse, prosvećenosti, baroka, romantizma, realizma, moderne i redom, od Svetog Save do danas, od narodnog pevača do savremenog pesnika, u sto objavljenih knjiga, kanonskim i istraživačkim okom pročitanih, označava srpsku duhovnu, kulturnu, civilizacijsku i književnu geografiju kao kontinent srpskih reči koje dolaze odasvud, iz svakog kutka gde makar jedan Srbin ume da misli i piše na originalan način. Takav prostor ne zna za granice i ne može da ih trpi. Kulturni prostor Srba je svuda gde je srpska reč slobodna i u redovnom dosluhu sa jezicima drugih naroda. Bez takvih prožimanja se ne može. To potvrđuje i naša antologija.

Kom veku pripada najviše antologijskih pisaca?

Najviše pisaca je iz dvadesetog veka, dosad, a njihov broj će narastati i prelaziti u naredni vek. Srpska književnost tog doba, predratna i poratna, u veku punom ratova, ima ogromnu snagu, značaj i vrednost. I po načinu ulaženja u savremenu evropsku književnost, i po žanrovskom bogatstvu, raznovrsnoj upotrebi jezika, po obračunima sa zlim vremenima i ljudima koji ih stvaraju, po mnogim važnim osobinama savremena srpska literatura drži prvenstvo u ukupnom milenijumskom rasponu. Dotle je porasla prirodno. Imala je čvrste temelje. Biće potrebno još dosta knjiga da se to pokaže. U Izdavačkom centru Matice srpske gde se radi bez stalno zaposlenih, da se platama ne ugrožava supstanca, osnovni je posao da antologijska celina koju stvaramo bude kulturno dobro višeg važenja, dostojno čitanja i tumačenja. Možda je to uzaludan pokušaj da se književnost i pisac vrate u središte odakle su potisnuti neukošću i dnevnom politikom, ali bismo bez takvog pokušaja postali saučesnici.

Koje biste prekretničke knjige izdvojili kao pratioce prve serije?

Svaka antologijska knjiga je prekretnička. To je prvi njen rezultat. Sumnja je uzaludna da li su Njegoš, Bora Stanković, Andrić, Crnjanski i Popa ono što jesu. Tako i Sterija i Nušić... Ali, antologije Bogdana Popovića i Miodraga Pavlovića, studije Isidore, Vinavera i Laze Kostića, Skerlićeva istorija književnosti, knjiga Anice Savić Rebac, takođe imaju svoje nepomične datume. Iz „Srpskog rječnika”, iz oba izdanja, izdvojili smo sve književne primere i dobili veliki enciklopedijski azbučni roman. To je međašni primer u Ediciji koja će imati više od dve stotine knjiga. Još ne možemo reći koliko je to „više” i koliko antologijskih knjiga pristiže među nas. Važno je da svaka takva knjiga, savremena i ranija, po zasluzi, bude na svom mestu. Svuda, pa i u ovakvim edicijama.