Život na strmim liticama

Kada je toranj sa satom u centru Luke počeo da otkucava ponoć, grofica Lučida Mansi izletela je iz svoje vile i potrčala gradskim ulicama, a zatim i uz 207 stepenika, kako bi do vrha tornja stigla pre poslednjeg otkucaja. Jer u ponoć 14. avgusta 1623. godine, đavo je došao po njenu dušu, davno obećanu. Lučida je zato te noći htela da zaustavi sat i spreči poslednji otkucaj.

O lepoti grofice Mansi pričalo se i van zidina Luke, a glas o njenoj okrutnosti stigao je još dalje. Ubijala je ljubavnike na najrazličitije načine. Kada je ugledala prvu boru na čelu, sklopila je pakt sa đavolom i menjala dušu za 30 godina dužu mladost.

Godine su prošle, a Lučida nije ostarila, ali te letnje noći, nije uspela da i drugi put spreči mladost da ode. Kada je đavo došao po svoje, Lukom se preneo užasan krik. I danas, kažu, njeno lice vidi se u odsjaju vode jezerca u Botaničkoj baši, kada Luku obasja pun mesec. Priču o njoj mogu pročitati oni koji se popnu uz 50 metara visok toranj.

Ovo je samo jedna od mnogobrojnih legendi o tornjevima Toskane, koji su uz nepregledna polja vinograda, redove čempresa, srednjovekovne kuće i gradove muzeje zaštitni znak prelepe italijanske regije. Onome što su iza sebe ostavili Kozimo Mediči i njegova porodica, kao i renesansni umetnici, svake godine dive se milioni turista koji posete Firencu.

Pogled sa litice kroz granje

Sunčaju se na crvenim ciglama Pjaca del kampo u Sijeni i odmaraju se od šetnje gradom u kome je nastala prva banka na svetu, Salimbeni i gde trke konje dva puta godišnje imaju viševekovnu tradiciju.

Slikaju se kako pridržavaju ili guraju krivi toranj u Pizi. Svraćaju u najpoznatije vinarije, gde im domaćini nude tri najbolja vina – kjanti, brunelo di montalčini i nobile di montepulčano i goste ih ništa manje poznatim specijalitetima lokalne kuhinje. Jedu zvanično najukusniji sladoled na svetu u San Điminjanu. Ali Toskana je i mnogo više od toga. Lepotom i brojnim znamenitostima mogu se pohvaliti i manje poznati gradovi i sela na koja se naiđe kada se sporednim putevima luta po Toskani.

U svojoj raskošnoj istoriji, grad Luka, koji turisti uglavnom preskaču, nije mnogo ratovala za razliku od suseda. To je miran gradić, posebne atmosfere. Nekada je, pored tornja sa satom, uz koji se penjala nesrećna Lučida, bilo više od 100 takvih građevina, pa je Luka bila šuma tornjeva. Danas je poznat i onaj na čijem vrhu rastu hrastovi.

Tornjevi su u Toskani izgrađivani za odbranu, uz gradske zidine. Kada nisu služili u vojne svrhe, u njima se živelo i predstavljali su bogatstvo i moć plemićkih porodica. U prizemlju su često bile prodavnice, a do vrha se stizalo strmim drvenim stepenicama.

                                                Nestvarna lepota Italije

Idući sporednim putem na istok, naišli smo na toskanski Monte Karlo, šarmantni gradić na brdu, okružen vinogradima i maslinjacima. Simbol sela u kome vreme kao da je stalo, šest vekova stara tvrđava od crvene opeke, danas je dom jedne porodice koja povremeno dopušta posetu turistima.

Pozvonili smo, ali domaćini nisu bili kod kuće, pa smo prošetali živopisnim Monte Karlom, koji se pored ostalog ponosi i seoskim turizmom. Boravak u apartmanu u nekoj od lepo opremljenih srednjovekovnih vila košta verovatno koliko i vredi, ako je sudeći po fotografijama.

U regiji Sijene, na vrhu brda smešten je Monteriđoni, utvrđenje podignuto u vreme stalnih ratova protiv Firence, u borbi za teritoriju. Trupe pape Klementa sedmog prišle su Sijeni, pa je garnizon iz Firence utvrdio položaj upravo ovde. To su bila teška vremena za Sijenu. Podignuta je tvrđava sa 14 kula i deset metara visok zid oko dvorca kojim se danas može prošetati i uživati u spektakularnom pogledu na regiju Kjanti.

Gradić je i danas potpuno očuvan i omiljeno je mesto za jednodnevni izlet pre svega Italijanima. Pjaca Roma, središnji trg, centar je ovog gradića od svega tri ulice. Na njemu je nekoliko restorana lokalne kuhinje, a na meniju jednog od njih mogu se naručiti ukusne srednjovekovne taljatele.

Monte Karlo - tvrđava u privatnom vlasništvu

Za razliku od većine toskanskih gradova koji drže do sebe, Monteriđoni nema muzej torture, ali je zato preko puta crkve, na broju 13 – Muzej templara. Ovaj gradić pominje i Dante Aligijeri u svojoj Božanstvenoj komediji. Neke scene filmova Gladijator i „Assassins Creed Brotherhood” snimljene su baš ovde.

Putovanje u Toskanu iskoristili smo i za izlet u Cinque terre (pet zemalja), nacionalni park na obali Ligurijskog mora, prepoznatljiv po pet sela na strmim morskim liticama, koja su zbog svoje bajkovite lepote pod zaštitom Uneska.

Do njih smo stigli vozom iz La Specije, a pruga spaja svih pet sela. Ulaznica omogućava neograničen broj vožnji, što mnogi koriste da se za svega nekoliko minuta prevezu iz jednog do drugog sela i tako za jedan dan obiđu sve – Rio Mađore, Manarolu, Korniliju, Varnacu i najudaljeniji Monteroso.

Sa Činkve tere kartom dozvoljen je i pristup stazama za šetanje, a neke od njih pravi su izazov čak i za one sa dobrom kondicijom. Iz neznanja izabrali smo, kako smo kasnije saznali, najzahtevniju stazu koja spaja Monteroso i Varnacu.

Lepotom se mogu pohvaliti i manje poznata sela

Put između ovih sela najpre nas vodi lepo uređenom stazom sa klupama, pa avantura počinje kao lagana šetnja uz more. Staza se zatim malo sužava, pa još više, zatim popločanu stazu zamenjuje šljunak, a onda i uklesan kamen, da bismo se na kraju našli na pravoj kozjoj stazi, visoko na liticama strmih brda koja dele Monteroso i Varnacu.

Sa desne strane su provalije i sve veća visina kako se penjemo uzbrdo. Staza postaje toliko strma i uska da se teško mimoilazimo sa avanturistima koji nam idu u susret. Uz ljubazno javljanje i kratko ćaskanje nastavljamo planinarenje uz oprez na svakom koraku.

Baš u tom delu staza prolazi u blizini nekoliko kuća ljudi koji su odabrali da žive na ovom nepristupačnom mestu. Prolazimo kroz vinograde, pored stabala limuna i maslina. Svaki korak je naporniji od prethodnog, staza skoro i da ne postoji, već se krećemo uklesanim stepenicama, a svaki stepenik visok je kao bar dva prosečna.

Pridržavamo se za stene i granje, ali zato smo nagrađeni spektakularnim pogledom na Ligurijsko more. Na nekoliko mesta postavljeni su znakovi sa brojem telefona za one kojima na ovom putu zatreba pomoć. Kada se iza brda ukazala Varnaca, znali smo da se za takav pogled vredelo potruditi.

                                                      Tvrđava Monteriđoni

Malo ribarsko selo, kućice pastelnih boja izgrađene kao i u ostala četiri gradića na strmim liticama još u 11. veku, tokom vladavine Đenove, kako bi se osigurala odbrana od gusara, izgledalo je kao nadohvat ruke, ali trebalo je spustiti se sa vrha brda. Staza je, kako smo kasnije saznali, dugačka svega nepunih pet kilometara, ali su nam da bismo je savladali bila potrebna dva sata. Telefoni su zabeležili da smo se na putu Monteroso–Varnaca popeli na čak 80 spratova.

Činkve tere – Instagram siti

Posebno je zanimljiva pogodnost besplatnog interneta, koju je turistička organizacija omogućila svim posetiocima tokom boravka u selima. Zbog toga su Činkve tere poznate i kao „Instagram siti”.

Na svakoj stanici voza mogu se videti turisti koji, zadivljeni lepotom šarenih terasasto izgrađenih kućica na strmim liticama, pokušavaju da čim izađu iz voza sa svojih ulaznica u telefone unesu dve dugačke kombinacije malih i velikih slova i brojeva, kako bi uhvatili vaj-faj, napravili selfi i objavili ga što pre na društvenim mrežama. Nezgodno je što to mora da se uradi svaki put kada iz jednog sela pređete u drugo.