SAD prete da će Evropi uskratiti dolar

Evropska unija biće isključena iz američkog finansijskog sistema ukoliko pokuša da trguje s Iranom specijalnim kanalom koji su osnovale Nemačka, Francuska i Velika Britanija. Tim rečima, Sigal Mandelker, podsekretarka za terorizam i finansijske obaveštajne podatke Ministarstva finansija SAD, upozorila je u pismu datiranom 7. maja Pera Fišera, predsednika Insteksa, evropskog „kanala specijalne namene” osnovanog u januaru kako bi poslužio za biznis s Iranom, mimo dolara i sankcija Vašingtona.

„Pozivam vas da pažljivo razmotrite moguće sankcije prema Insteksu. Bilo kakvo delovanje koje zaobilazi američke sankcije (prema Iranu) može rezultirati ozbiljnim posledicama, uključujući i gubitak pristupa američkom finansijskom sistemu”, prenela je juče poruku Mandelkerove agencija Blumberg.

Ministarstvo finansija SAD potvrdilo je stav svog zvaničnika: „Entiteti koji se upuštaju u trgovinu s Iranom izlažu se značajnom riziku od sankcija. Ministarstvo finansija SAD namerava da agresivno potvrdi svoj autoritet”, stoji u saopštenju iz Vašingtona.

Nezabeležena finansijska pretnja Vašingtona Evropi usledila je nakon najave Evropljana (17. maja u Briselu) da će svesrdno nastojati da ojačaju ulogu evra u globalnim finansijskim tokovima.

„Ključni prioritet je jačanje međunarodne uloge evra. Ne želim da naše kompanije ispaštaju zbog američkih odluka koje ne delimo”, izjavio je u sedištu EU Bruno le Mer, francuski ministar finansija.

Valis Dombrovski, odlazeći evropski komesar za zajedničku valutu, bio je sličnog stanovišta kao Le Mer.

„Vreme je da ojača međunarodna uloga evra. Zato što je evro jedno od najboljih oruđa koje imamo za podršku evropskim vrednostima u inostranstvu”, ocenio je Dombrovski.

Istupanja Le Mera i Dombrovskog usledila su samo nekoliko dana nakon što je američki državni sekretar Majk Pompeo 8. maja u Londonu upozorio da Evropi nije potreban nikakav specijalni kanal za poslovanje s Iranom. To stoga što Vašington – nakon uvođenja tri runde sankcija protiv Teherana od prošle godine – i dalje dozvoljava da humanitarni i medicinski materijal stiže u Iran.

„Ukoliko transakcije nadiđu taj okvir, bez obzira na to o kakvom je (finansijskom) kanalu reč, dakle – ako su ta poslovanja podložna sankcijama – mi ćemo ih uvesti protiv onih koji su uključeni u te transakcije”, najavio je Pompeo.

Kuda odavde idu trgovinski i politički odnosi dva transatlantska saveznika, zagonetka je. U ovom trenutku, gotovo 90 odsto svih globalnih finansijskih transakcija obavlja se u okviru američkog dolarskog platnog sistema. Američki dolar nadmoćno dominira u trgovini energentima: u godišnjoj trgovini naftom i gasom, vrednoj oko 40.000 milijardi evra, evropska valuta koristi se samo u deset odsto energotransakcija.

„Specijalni kanal platnog prometa” s Iranom, format koji je prošle jeseni, na inicijativu Berlina, Pariza i Londona, a u dogovoru sa Moskvom i Pekingom, najavila Federika Mogerini, šef diplomatije EU, tokom zasedanja Generalne skupštine UN,  još je u povoju. Naime, Insteks je u januaru zvanično osnovan u Parizu, a organizacija se vodi na adresu francuskog ministarstva finansija. Imenovan je njegov direktor, uz najavu da će nadzorni član Upravnog odbora biti Britanac. Odatle, Insteks je otvorio prostor za pojedine barter-aranžmane Evropljana s Iranom, ali je još podaleko od funkcionalnog kanala plaćanja, mahom zbog silnog ustezanja evropskih aktera od toga da se pred očima Vašingtona upuste u poslove sa istočnom obalom Persijskog zaliva.

Evropljani se javno spremaju za mogući udar novih američkih carina (na robe vredne najmanje 11 milijardi dolara) zbog subvencija Brisela „Erbasu” – globalnom konkurentu američkog avio-proizvođača „Boinga”.

„Već na leto treba da se spremimo za nove basnoslovne američke carine”, početkom ove sedmice je u Briselu ocenila Sesilija Malmstrem, odlazeći evropski komesar za trgovinu, prenosi portal „Politiko”.

Da li će Vašington uvesti nove carine protiv raznoraznih evropskih proizvoda zbog subvencija „Erbasu”, umnogome zavisi od odluke Svetske trgovinske organizacije (STO). Naime, dok su se Evropljani mesecima vajkali da to što su oni dotirali „Erbas” vrlo liči na višegodišnje subvencije Vašingtona „Boingu”, Trampova administracija presavila je tabak i poslala tužbu tim povodom STO. Ta odluka STO očekuje se u julu.

Čekajući odluku STO, Evropljani su već najavili da će – ako stignu nove američke carine (nakon onih na izvoz aluminijuma i čelika) – uzvratiti novim carinama na američku robu vrednu oko 22 milijarde evra.

Transatlantski trgovinski jaz, čini se, sve je dublji.

Samo što je američki predsednik Donald Tramp 17. maja najavio da na pola godine odlaže odluku o novim carinama za uvoz automobila iz EU i Japana, Evropljani su odlučno odbacili predlog Vašingtona da se uvedu kvote za plasman automobila i delova sa savezničkih terena.

„EU je vrlo čvrsto protiv prepariranih trgovinskih aranžmana koji bi da ograniče evropski izvoz na američko tržište u zamenu za odustajanje od pretnje novim carinama”, upozorila je Sesilija Malmstrem.