Netanijahu zakočio plan protiv Palestinaca

Marš desetina hiljada Iranaca na islamski Dan Jerusalima, tokom kojeg su svom evegrin pokliču „Smrt Americi” dodali i proteste zbog plana Bele kuće o raspodeli teritorija između Izraelaca i Palestinaca, ne bi trebalo da omete realizaciju tog nauma ljudi iza kojih stoji Donald Tramp. Sabotaža je stigla s neočekivane strane, od još aktuelnog izraelskog premijera u tehničkom mandatu i starog jastreba prema palestinskom pitanju, Benjamina Netanijahua, kojem nije uspelo da okupi parlamentarnu većinu za formiranje još jedne vlade koju bi predvodio nakon tesne pobede na aprilskim izborima.

Ako to može da mu ublaži rane, ubrzano se radi na okupljanju saveznika za front protiv još jednog zajedničkog rivala Izraela i SAD – reč je upravo o Iranu. Pomak je načinjen i u regrutovanju Katara i Rusije za te svrhe, ali one tome još pristupaju prilično uzdržano i nedorečeno. Naročito se to može reći za Katar, dok je Rusija, prema saznanjima agencije Blumberg, načinila konkretan korak: odlučila je da iranskoj vojsci ne isporuči protivvazdušne sisteme S-400 kako ne bi podbola vladajuću napetost, u kojoj se spekulisalo i o mogućnosti izbijanja vojnog sudara SAD i njihovih saveznika s Iranom.

Uprkos propasti Netanijahuovih pregovora s potencijalnim partnerima za sastavljanje vlade, Trampov zet i izaslanik za izraelsko-palestinske odnose Džared Kušner stigao je u posetu premijeru Izraela nastojeći da oda utisak kako konačno objavljivanje mesecima najavljivanog plana – „dogovora stoleća” – neće opet biti odloženo. S onom mrvicom diplomatskog takta za koju je uopšte sposobna, Trampova administracija je obelodanjivanje svojih ideja, za koje se veruje da su veoma pristrasne prema Izraelcima, nedavno odgodila dok ne prođu izbori, na kojima se nadala još jednom Netanijahuovom trijumfu i islamski sveti mesec ramazan, koji je na isteku.

Da bi pomogao savezniku, američki predsednik se ipak nije uzdržao od toga da uoči glasanja ne prizna suverenitet Izraela nad Golanskom visoravni, anektiranom od Sirije. Na to se nadovezao njegov ruski kolega Vladimir Putin nateravši režim Bašara el Asada da Izraelcima upravo tih dana preda telo njihovog vojnika stradalog u ratu još osamdesetih godina prošlog veka.

I, opet, Netanijahu se izborio za nedovoljno poslanika da bi prevladao opstrukciju političkih suparnika i formirao vladu u ustavnom roku. Odlični su izgledi za to da će američki plan stoga morati da bude odložen dok ne prođu novi izbori u Izraelu, približno zakazani za sredinu septembra. Do tada, aktuelna izraelska administracija neće biti u poziciji da formalno prihvati plan koji Palestinci, sudeći po tome šta kažu, svakako neće potpisati ni sad, ni na jesen, ni do Sudnjeg dana.

U međuvremenu, Amerikanci poručuju da ne odustaju od međunarodne konferencije u Bahreinu, zakazane za kraj ovog meseca, na kojoj će tražiti ekonomsku pomoć za Palestince, izgleda s namerom da ih privole na teritorijalne ustupke u zamenu za novac i da se za takvu trampu na kraju pridobiju palestinski biznismeni i obični građani, zaobilazeći njihove organe vlasti, nevoljne na saradnju. I militantni palestinski pokreti, Hamas i Islamski džihad, koji uživaju pomoć Irana, najavljuju žestok otpor daljim gubicima teritorije i pravnoj formalizaciji te štete.

Na povođenje za američkim zamislima u ovom pitanju spreman nije ni Maroko, koji je odbio poziv na bahreinsku konferenciju. Pružena ruka se, prema njegovim dosadašnjim izjavama, ne može očekivati ni od jordanskog kralja Abdulaha Drugog, čak i ako finalna verzija američkog plana ne predviđa ono što je sadržao u jednom trenutku: da Jordan preda komad svoje teritorije Palestincima kako bi se oni bar delom umirili zbog gubitka zemlje koju su Izraelci prisvojili.

U savršenom saglasju nije protekao ni samit u Meki na kojem je Saudijska Arabija okupila arapske države kako bi objedinila snage u otporu Iranu. Učesnici su potpisali saopštenje kojim su podržali pravo Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata da brane svoje interese nakon napada na njihova naftna postrojenja, za koje čelnici tih zemalja i Amerika optužuju Iran. Međutim, takvim saopštenjem se nisu obavezali ni na kakve konkretne akcije protiv Irana. Osim toga, Irak, zemlja koja balansira između SAD i Irana, zasebno je stavio do znanja da od saradnje s teheranskim režimom neće odustati.

U pozitivnu stranu bilansa samita u Meki, Saudijci i UAE, kao i Izraelci, s kojima su poravnali interese u pogledu Irana, mogu računati to što je na skup došao i predstavnik Katara, države koja svoju finansijsku snagu koristi za vođenje spoljne politike van diktata dinastija iz Rijada i Abu Dabija, pa tako, između ostalog, odbija da prekine poslovnu, u prvom redu energetsku saradnju s Iranom. To je pre dve godine bio povod Saudijcima i Emiratima da, uz pomoć njima bliskih zemalja, stave Katar pod kopnenu, pomorsku i vazdušnu blokadu. Ali, ohrabrujući znak je ograničenog dometa budući da nije došao katarski emir nego premijer i nije verovatno da će ni jedan ni drugi hteti da dignu ruke od dosadašnje politike prema Iranu. Veće su šanse za to da će se Katar primiti uloge posrednika u neformalnim razgovorima s Iranom, za šta bi, prema napisima Al Džazire, mogli dobiti saglasnost i Bele kuće.