Pored kostima, prvi put sam kod vas kreirao scenu

Splet tradicije i modernog, uz hrabrost i maštu, krase dela Renata Balestre, jednog od najuspešnijih italijanskih modnih dizajnera. U to se i mi možemo uveriti ovih dana u Narodnom pozorištu u Beogradu gledajući njegova kostimografska i scenografska rešenja u baletu „Labudovo jezero” P. I. Čajkovskog koja obiluju svim duginim bojama. Veliki uspeh je ovaj čuveni Italijan postigao kreirajući kostime pre 21 godinu za Rosinijevu operu „Pepeljuga” u našem prestoničkom nacionalnom teatru. Od tada je Balestra često dolazio u Beograd, prikazivao revije visoke mode ili učestvovao u dobrotvornim akcijama, recimo za nabavku novog Stenvej klavira u Kolarčevoj zadužbini. Posle premijere „Labudovog jezera” 2. juna se sa čitavim ansamblom poklonio beogradskoj publici uz gromki aplauz.

Iako ima 95 godina i dalje je mlad jer je otvoren za nove poduhvate i putovanja tokom kojih upoznaje druge kulture i uči od njih. Kao rođeni Tršćanin upijao je uticaje Beča i Rima. Potiče iz porodice arhitekata i inženjera i u tom pravcu je započeo studije, ali su prijatelji njegove radove iz sveta mode poslali krišom na konkurs u Milano i tako mu odredili sudbinu. Bavio se u mladosti slikarstvom i svirao klavir, pa otuda njegova ljubav prema klasičnoj muzici i operi. Renato Balestra u svetu visoke mode ima posebno mesto, odevao je kraljice, princeze, prve dame, slavne glumice, radio kostime za operske predstave i film. Pronašli smo ga u Rimu i kontaktirali telefonom, a u intervjuu za „Politiku” otkrio nam je da je, uprkos bogatoj karijeri, radeći ovog puta u Beogradu doživeo veliki profesionalni iskorak.

– Angažman na pripremama baleta „Labudovo jezero” u Narodnom pozorištu bio je za mene izazov jer sam prvi put osim kostima dizajnirao i scenografiju! Vaš teatar je to želeo, tražili su da iza svega stoji moj potpis i ja sam se bacio u tu avanturu koja je bila vrlo lepa. Moram da kažem da vaše nacionalno pozorište ima krojačnicu i osoblje koje je veoma, veoma dobro. Oduševilo me je to što su za kratko vreme uspeli vrlo tačno da interpretiraju moje crteže. I opera „Pepeljuga” je doživela uspeh kod vas zahvaljujući simpatičnoj saradnji. Nadajmo se da će se to ponoviti. Vaš grad za mene predstavlja neku vrstu povratka kući jer iako moja majka nije bila iz Beograda, bila je iz ovog regiona, tačnije iz Dalmacije, odrastao sam slušajući u domu srpsko-hrvatski. Sada ga stvarno više ne znam, dobro, znam da kažem laku noć, dobro jutro, nekoliko reči, ali sam ipak odrastao sa zvukom tog jezika koji je ona govorila sa rođacima. Zatim, to je i stvar izbora jer mi Beograd odgovara. Ovde sam naišao na takvu simpatiju i ljubaznost kao odgovor na moju naklonost koju osećam prema vašoj prestonici. Svaki put kada se vratim čini mi se kao da se vraćam kući.

Iako ste dugo u svetu visoke mode, kako uspevate da ne izgubite svest o tome kako drugi ljudi žive?

Apsolutno nastojim da imam tu svest. U prednosti sam jer putujući po mnogim zemljama vidim razlike koje mogu postojati od jedne do druge sredine. Posebno me interesuju načini življenja ljudi na tim prostorima, njihove filozofije, na primer uvek kažem da smo mi zapadnjaci jaki kao moćni hrastovi, ali jedna oluja, udar groma budu dovoljni da nas sruše. Istočnjaci su kao trska koju oluja savije, ali se opet isprave kada se ova završi. Mnogo mi se dopada i mnogo me obogaćuje posmatranje njihovog načina života, filozofije, religije itd. To mi je omogućila moda, jer upravo sam sa njom imao mogućnost da mnogo putujem i upoznajem svet.

Koje mesto danas, po vašem mišljenju, pripada visokoj modi i gde crpite inspiraciju da je stvarate?

Moda je istorijski odraz perioda u kojem živimo, ona odražava naš trenutak. Ono što je za nas danas odelo, za drevne Rimljane je nekad bila toga koja je u toj epohi predstavljala njihov način života i odevanja. Zbog toga će način na koji mi danas živimo i na koji se odevamo kroz 50 do 100 godina predstavljati naše doba. Moda je vrlo poseban pokazatelj. U ovom trenutku, posebno u visokoj modi, koja je za mene dragulj zbog prefinjenog načina na koji se nosi, nema problema ni kada je reč o izradi, ni kada je reč o troškovima. Ona je kao dijamant koji prodaju čuveni draguljari u odnosu na bižuteriju koja je dostupna svuda.

Kakvo je vaše mišljenje o odevanju običnog čoveka i da li je moda polje slobode da izrazimo svoju ličnost ili je način da se prikažemo u boljem svetlu?

Izvesno je da se čovek odeva u skladu sa vremenom u kojem živi, ali on odećom pokazuje i svoju ličnost. Veoma je važno odevati se prema tome kakvi smo i izvesno je da način odevanja odražava i našu želju da budemo lepši, interesantniji, spajajući dva aspekta – služi da nas pokrije, ali i da izrazi našu ličnost, kao i našu sujetu u smislu da nas prikazuje na najbolji način.

Da li postoji neka oblast u kojoj niste stigli da se oprobate, šta smatrate svojim velikim uspehom?

Nisam se oprobao u mnogim stvarima. Na primer, nisam se popeo na Everest. Što se ostalog tiče, sve što sam manje ili više želeo uradio sam... Ponovo sam se približio muzici o kojoj sam sanjao jer sam želeo da budem pijanista. Rad na dizajnu za operu je reinterpretiranje mode. Radio sam na televiziji, bio sam pomalo i glumac. Radio sam mnoge stvari. Da, uvek ima novih oblasti kojima se možete baviti... svakako uvek na umetničkom polju jer u njemu pokušavam da izrazim sopstveni način mišljenja i osećanja.