Sudar Rusije i Irana u sirijskoj krizi

Niz čarki između ruskih snaga i proiranskih milicija u nekoliko strateški važnih sirijskih oblasti pokrenule su nagađanja da Kremlj želi da iskoristi trenutnu slabost režima u Teheranu, koji zbog američkih sankcija navodno ostaje bez dovoljno novca za finansiranje operacija u inostranstvu, kako bi nauštrb njega učvrstio svoje pozicije u Siriji. Da je tako nešto moguće, naročito uz podsticaj, izgleda da su poverovali i u Beloj kući. Poslednja saznanja lista „Ashark el Avsat” i Rojtersa govore da se priprema sastanak na kojem će SAD i Izraela predložiti Rusiji da im, uz nadoknadu, pomogne u ograničavanju iranskog uticaja u Siriji, u perspektivi i u Iraku, Libanu i Jemenu.

O tome bi ovog meseca u Jerusalimu trebalo da razgovaraju Nikolaj Patrušev, Džon Bolton i Meir Ben Šabat, ruski, američki i izraelski savetnici za bezbednost. Ako bi pristala na ponudu, Moskvi bi bilo uzvraćeno ukidanjem nekih ekonomskih sankcija koje su joj zavedene, kao i američkim i izraelskim postupnim priznanjem režima Bašara el Asada.

Delimično međunarodno legitimisanje njegove vlasti za Asada bi ovde bilo samo još jedan mamac ako su tačni navodi da su i njegovi vojnici ionako već pomagali ruskim u barem jednom njihovom sudaru s šiitskim milicijama koje kontrolišu Iranci. Za sirijskog predsednika se veruje da mu se potpuno okretanje Rusima više isplati, jer Iranci ne mogu više da umpumpavaju onoliko novca u funkcionisanje njegove vlasti koliko su to mogli pre poslednjeg kruga američkih sankcija, usmerenih prvenstveno na onemogućavanje izvoza iranske nafte. U poslednjih šest meseci, kako je prenela Al Džazira, samo za jednu naftnu pošiljku iz Irana potvrđeno je da je stigla u Siriju, koja i dalje mora da uvozi oko 80 odsto energije za svoje potrebe. Nestašice struje i goriva su, prema martovskom pisanju „Vašington posta”, podbole demonstracije protiv Asada i u oblastima gde mu je stanovništvo ostalo lojalno tokom osmogodišnjeg rata.

Prema proceni koju je objavio američki nevladin institut Grupa za bezbednosne studije, Iran je za opstanak sirijskog režima od 2011. trošio oko 15 milijardi dolara godišnje dok se smatra da je Rusija samo u svoju vojnu intervenciju, od 2015, uložila više od pet milijardi dolara. Asad im se odužio raznim koncesijama i ugovorima, mahom za luke, aerodrome i energetiku. U nadmetanju za te aranžmane su između njegovih pokrovitelja u pojedinim slučajevima izbijale varnice.

Poslednji takav slučaj je zakup dela civilne luke u Latakiji, koji su, kako je pisao „Džeruzalem post”, sirijske vlasti odobrile Iranu. Rusi, međutim, to navodno nisu hteli da dozvole pošto je u blizini, osim njihove vojne luke, još i vazdušna baza Hmejmim. Na kraju su poslednjih nedelja, prema navodima izraelskog lista „Jediot ahronot”, ruske trupe izbacile proiranske milicije iz tog kraja. Pojedini izveštaji tvrde da je do okršaja Rusije i Irana došlo i blizu Damaska, Alepa i Deir el Zora.

O tome da Rusi ne žele da se Iranci preterano duboko ušanče u Siriji možda svedoči i to što nisu reagovali na napade izraelske avijacije na šiitske milicije koje pomažu Asada. Ruski protivvazdušni sistem S-400 nije bio aktiviran u njihovu odbranu. Taj sistem, prema nedavnim saznanjima agencije Blumberg, Moskva je odlučila da ne isporuči Teheranu da ne bi, kako je objašnjeno, dodatno potpaljivala regionalnu napetost u ovom času, kada priča o eventualnom vojnom sukobu Irana i SAD još nije zamrla.

Novi krug pritisaka Vašingtona na Teheran komplikuje još jednu tačku na kojoj se razilaze njegovi i ruski interesi. Iranski neprijatelj Saudijska Arabija i Rusija lane su bili počeli da da podižu nivo proizvodnje i prodaje nafte. To nije išlo u prilog Iranu ni pre nego što su mu poslednje američke sankcije potpuno zabranile izvoz tog energenta. Povećana proizvodnja u ostalim državama s rezervama crnog zlata, naime, globalnom tržištu može nadoknaditi gubitak iranske nafte, time čineći američki embargo održivim.

Doduše, oprečni su signali u pogledu toga da li će naftni dogovor Rijada i Moskve ostati na snazi i nadalje, zadajući muke Teheranu. Još manje je izvesno to da će Kremlj lako prihvatiti predlog da suzbije Iran u Siriji. Uz sve njihova razmimoilaženja, Iranci i Rusi još koriste jedni drugima, tako da bi američko-izraelska ponuda morala biti više nego izdašna.