Bratstvo po talentu

Svetska štampa je prepuna stubaca o dokumentarnom filmu „Maradona” Emira Kusturice, koji je premijerno prikazan na 61. Kanskom festivalu. Kritičari su podeljeni, neki hvale film i Kusturičino viđenje života ikone fudbala prošlog veka, Dijega Armande Maradone, a neki ga oštro kritikuju.

„Niko ne može da optuži Kusturicu u pokušaju da bude objektivan”, piše Sukdev Sandu, novinar britanskog „Telegrafa”. Sandu hvali to što je Kusturica argentinsku fudbalsku legendu opisao kao „Sex Pistolsa” fudbala i ističe sekvencu u kojoj se pesma „God Save the Queen” čuje dok se prikazuje čuveni Maradonin pogodak protiv Engleske na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1986. godine. Sandu odmereno hvali film, akritikuje političke stavove iznete u filmu: „Maradona kaže da ne bi poginuo za Kastra, a Buša opisuje kao ’komad ljudskog đubreta’”, i zaključuje: „Kusturica je Maradonu prikazao kao svog brata po talentu, genijalno biće u svojoj molitvi”.

„Ideja Kusturice da snimi dokumentarac o argentinskom asu može se učiniti kao nezanimljiva utakmica, ali film je iznenađujuće dobar”, piše Lesli Felperin, novinar prestižnog magazina „Verajati”, koji Kusturičin film upoređuje sa dokumentarcem „Tajson” Džejmsa Tobaka i predviđa da će biti rado gledan širom Južne Amerike.

„Kao i Tajson, i Maradona je ponikao u predgrađu, bukvalno, u blatu. On nije odbacio svoj talenat, shvatio ga je kao ’božji dar’ i radio na sebi. Posle uspeha, kao i čelični Tajson, prepustio se narkoticima i razaranju talenta.” Novinar „Verajatija” kritikuje film o Tajsonu i opisuje ga kao „klasičan televizijski intervju”, dok Kusturičin film ističe kao primer dokumentarca u kojem kamera odlično prati junaka, pa čak akter i reditelj igraju fudbal.

„Kusturica se oseća kao paparaco kada svom sagovorniku postavlja pitanja koja i on ne voli”, tvrdi Felperin i hvali rediteljski izbor arhivskih materijala kao „verodostojne doživljaje vrhunaca Maradonine karijere”, a kritikuje Kusturičinu naraciju karakterišući je „na trenutke iritantnom”.

„Ideja autora jesteda se Maradona proklamuje za novog Če Gevaru koji se zajedno sa Kusturicom bori protiv neoliberalizma, imperijalizma i Džordža Buša”, piše Džejms Kristofer, izveštač magazina „Tajms”iz Kana. Kristofer samouvereno komentariše: „Bez obzira koliko bili nonšalantni, ne možete se kriti iza nekoga kome se dive mnoge nacije.”

„U rediteljevim očima, Maradona je nepogrešiv i on je, zapravo, živi Bog”, piše Kalem Aftab, izveštač lista „Independent”. On ističe da je začuđujuće kako se Kusturica oseća „nakićeno” u prisustvu Maradone, da ga „uzdiže u zvezde i da je kao dokumentarista pogrešio jer je odabrao da snimi film o osobi koju vidi kao idola”. Izveštač „Independenta” kritikuje korišćenje snimka pobede Argentine nad Engleskom „kao trijumfa nad imperijalizmomi slikanje antiimperijalističkog samitau Mardel Platu 2005. godine i proklamovanjajedinstva i budućnosti latinoameričkih zemalja”. Aftab kritikuje animiranu sekvencu u kojoj Maradona na fudbalskom terenu nadigrava britanske i američke političare: Margaret Tačer, Princa Čarlsa, Elizabetu II, Tonija Blera, Ronalda Regana i Džordža Buša.