Poplave, jer se ne čiste korita reka

Svake godine u proleće jednak problem, velike poplave na području Srbije, BiH i Hrvatske. Pravdaju ih velikim kišama. Kiše su padale i u bivšoj Jugoslaviji, ali je daleko manje bilo ovakvih poplava.

Transportna snaga vode, koja nosi zemljane čestice, zavisi od brzine vode, a brzina zavisi od uzdužnog pada korita potoka i reka. Gornji slivovi su u brdovitom području, pa je odnos materijala veliki. U donjem toku reka, na ravnijem zemljištu, pad je blaži pa se materijal nošen vodom taloži u koritu reke.  Zato reke skreću i prave meandre. Ovaj prirodni proces neprekidno traje. Da ne bi došlo do poplava potrebno je stalno uklanjati nanos iz korita reka. U socijalističkoj Jugoslaviji sva preduzeća i ustanove sa samostalnim finansiranjem plaćali su vodni doprinos, koji je iznosio dva procenta bruto prihoda. Vodni doprinos koristila su vodoprivredna preduzeća koja su bila raspoređena na čitavoj zemlji i koja su imala odgovarajuće kadrove i opremu za obavljanje vodomelioracionih radova, uključujući regulaciju korita reka i čišćenje nanosa iz njih. U Srbiji je postojalo veliko vodoprivredno preduzeće Morava koje je završavalo radove u kompletnom slivu Morave. Odlukom novih vlasti ukinut je vodni doprinos. Vodoprivredna preduzeća su ostala bez prihoda pa su rasformirana a korita reka su prestala da se čiste, što je glavni uzrok poplava. Danas je i reka Sava, koja je nekada bila plovna do Siska zatrpana nanosom i plovna je samo do Sremske Mitrovice.

Mr. inž. Srđan Tanaskovi