Svako deseto dete u Srbiji primorano da radi

Zbog rastućeg siromaštva u zemlji, svako deseto dete u Srbiji uključeno je u dečiji rad, a radna zloupotreba mališana prisutnija je u seoskim i siromašnim sredinama. Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da tri odsto dece u našoj zemlji radi u uslovima opasnim po život, odnosno na ulici, čime sebe stavlja u rizik da postane žrtva trgovaca ljudima i seksualne eksploatacije, upozorava se u Posebnom izveštaju zaštitnika građana o stanju prava deteta u Srbiji. U ovom izveštaju takođe se skreće pažnja na činjenicu da škole retko obaveštavaju gradski centar za socijalni rad da dete ne dolazi na nastavu, da vreme provodi na ulici u prošnji ili da „radi“ na prometnim gradskim saobraćajnicama.

Ističući da je u Srbiji i dalje prisutan nedozvoljeni dečiji rad, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić-Dejanović ocenila je da se zbog toga naša zemlja nalazi na visokom 46. mestu u svetu po indeksu „prekinutog detinjstva”. Povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv dečijeg rada, naglasila je da porodica ponekad nije ni svesna činjenice da je dete podvrgnuto radnoj eksploataciji.

– Dešava se da deca ne idu u školu jer su pristigli poljoprivredni poslovi. Roditelji se ponose što je njihovo dete radno, a i deca to ne doživljavaju na način koji nije u skladu sa međunarodnim standardima i u najboljem interesu dece – ocenila je dr Slavica Đukić-Dejanović.

Procene stručnjaka iz centara za socijalni rad govore da oko hiljadu mališana živi i radi na ulici – to nisu samo romska deca, već mališani iz porodica sa duboko poremećenim odnosima, u kojima neretko „caruju” nasilje, alkoholizam i narkomanija. Roditelji ove dece od njih očekuju da budu hranioci porodice i da od „džeparca“ koji zarade na ulici prehranjuju svoju mlađu braću i sestre. Resocijalizacija ove dece je veoma teška između ostalog i zbog toga što ovi mališani odrastaju sa pričom da je njihova dužnost da donose hleb u kuću i pomažu roditeljima u izdržavanju porodice.

Međutim, iako je za većinu osoba prisilni dečiji rad sinonim za prosjačenje, lista opasnih zanimanja kojima se bave deca daleko prevazilazi pranje automobila na prometnim saobraćajnicama i sakupljanje sekundarnih sirovina. Zbog toga je Srbija još 2003. godine ratifikovala Konvenciju o najgorim oblicima dečijeg rada, a 1. januara 2018. godine stupila je na snagu lista opasnih zanimanja koja su zabranjena za mlađe od 18 godina.

Kako u razgovoru za naš list ističe Jovan Protić, iz Međunarodne organizacije rada, ovom uredbom utvrđeno je šta su opasne okolnosti za decu a to su – rad ispod zemlje, prekovremeni rad, rad na saobraćajnicama, rad van mesta prebivališta dece mlađe od 15 godina života, rad u skučenim prostorima (mašine ili kanali), rad na visini ili u dubini, rad sa opasnim mašinama, uređajima i oštrim predmetima, kao i rad u nefiziološkom položaju tela, kao što je dugotrajno stajanje, klečanje ili povijen položaj...

U opasne delatnosti spadaju i rudarstvo, snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, uslužne delatnosti u gajenju useva i zasada, pomoćne delatnosti u uzgoju životinja, lov i traperstvo, seča drveća, uslužne delatnosti u vezi sa šumarstvom, ribolov, uklanjanje otpadnih voda, sakupljanje opasnog otpada, tretman i odlaganje otpada, ponovna upotreba materijala, sanacija, rekultivacija i duge usluge u oblasti upravljanja otpadom, zdravstvene delatnosti, kockanje i klađenje, pogrebne i srodne delatnosti, kao i delatnost nege i održavanja tela.

Ukoliko poslodavci radno angažuju decu u suprotnosti sa ovim pravilnikom, inspektor rada može pokrenuti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i zaprećena kazna za poslodavca sa svojstvom pravnog lica je od 800.000 do 1.000.000 dinara, a za poslodavca koji je privatni preduzetnik od 400.000 do 500.000 dinara.