Upisna trka od 19. juna
(Фото Драган Јевремовић)
Vrata za novu generaciju brucoša fakulteti i visoke škole otvaraju 19. juna, a polaganje prijemnih ispita je zakazano za kraj ovog meseca. Na pojedinim ustanovama termini upisa se malo razlikuju, naročito tamo gde je pre prijemnog ispita neophodna i provera sklonosti i sposobnosti, tako da je savet kandidatima da se na vreme raspitaju o detaljima na željenom fakultetu.
Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže za naš list da očekuje i ove godine više od 50.000 novih studenata.
Cena studija je na većini fakulteta ostala ista kao i ranijih godina, izuzev na pet beogradskih, a novine su i bogatija ponuda IT programa, kao i reforma visokih škola.
Najskuplji indeksi i dalje su na beogradskom Arhitektonskom (240.000), kao i na fakultetima Univerziteta umetnosti (od 120.000 do 220.000 dinara). Školovanje o svom trošku skupo je i na elektrotehnici (243.000), Fakultetu organizacionih nauka (od 138.000 do 156.000 dinara), farmaciji (145.000), saobraćaju (180.000)...
Od 50.000 do 120.000 dinara košta indeks na Novosadskom i Niškom univerzitetu, u Kragujevcu od 39.000 do 170.000, a najjeftinije je studiranje na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici – od 18.000 do 100.000 dinara. Državni univerzitet u Novom Pazaru se ustalio na ceni od 50.000 i 60.000 dinara, u zavisnosti od studijskog programa.
Privatni univerziteti uglavnom upisuju brucoše do početka akademske godine, a školarine su od 1.000 do 4.000 evra. Ovde se za upis gledaju ocene iz srednje škole, polaže se test informisanosti ili opšte kulture, obavezan je i intervju s kandidatom, a negde se polaže i strani jezik.
Kada je reč o državnim fakultetima i visokim školama, u prvu godinu osnovnih akademskih i integrisanih akademskih studija mogu da se upišu svi koji imaju srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju. Da li će nekadašnji srednjoškolci da dobiju indeks, međutim, ne zavisi samo od ocena u srednjoj školi, već i prijemnog ispita, koji je obavezan za sve, osim za one koji su osvojili jednu od prve tri nagrade u trećoj i četvrtoj godini na republičkom ili međunarodnom takmičenju i to iz predmeta značajnog za struku. Ovim najboljim đacima se upisuje maksimalan broj bodova, kao da su perfektno uradili prijemni ispit.
Maksimalan broj bodova je 100: 40 donosi odličan uspeh u srednjoj školi, a 60 svi tačni odgovori na prijemnom ispitu.
Pod opštim uspehom u srednjoj školi podrazumeva se zbir prosečnih ocena u svakom razredu pomnožen s dva. Po ovom osnovu kandidat može steći najmanje 16, a najviše 40 bodova. Opšti uspeh u srednjoj školi računa se zaokruživanjem na dve decimale. Na prijemnom ispitu kandidat može steći od 0 do 60 bodova.
Za besplatni indeks, odnosno školovanje na teret budžeta RS, potrebno je da se osvoji najmanje 51 bod, dok je za samofinansirajući indeks neophodno da kandidat osvoji najmanje 30 bodova. Ovo pravilo u praksi, doduše, ne znači mnogo jer je potrebno i da se vaš broj bodova uklopi u predviđen broj mesta za željeni fakultet, pa se događa da školarinu plaćaju čak i oni koji su imali 90 bodova.
Nakon prijemnog ispita, odnosno ispita za proveru sklonosti i sposobnosti, fakulteti objavljuju preliminarnu rang-listu za svaki pojedinačni studijski program, na oglasnoj tabli i internet stranici fakulteta.
Nezadovoljni kandidati nakon prijemnog ispita mogu podneti žalbu na regularnost prijemnog ispita ili svoje mesto na rang-listi u roku od 36 sati od objavljivanja preliminarne rang-liste na fakultetu. Žalba se podnosi nadležnoj komisiji fakulteta (visoke škole), koja donosi rešenje u roku od 24 sata od prijema žalbe. Kandidat ima pravo u drugostepenom postupku da uloži žalbu dekanu fakulteta (direktoru visoke škole), koji donosi konačnu odluku.
Nakon odlučivanja o žalbi, fakultet utvrđuje i objavljuje konačnu rang-listu svih kandidata s ukupnim brojem bodova stečenim po svim kriterijumima za svaki studijski program, koja je osnov za upis kandidata.
Srećno!
https://www.tfbor.bg.ac.rs/index_cir.php
https://www.sportsacademy.edu.rs/
https://www.elfak.ni.ac.rs/sr/