Rusija širi vojne poligone u Africi

Afrika i Rusija treba da produbljuju stratešku saradnju, poruka je nedavnog Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu (6–8. juna). Afrika je kontinent bezgraničnih mogućnosti razvoja, dr Amani Abu-Zaid komesar za infrastrukturu i energetiku Afričke unije, naglasila je u Sankt Peterburgu. Egipatski diplomata istovremeno je najavila da se otvaranje novog poglavlja u odnosima Crnog kontinenta i Moskve očekuje krajem oktobra u Sočiju, na Prvom rusko-afričkom forumu u istoriji. U kojim sve pravcima bi se danas mogli razvijati strateška saradnja dva ideološka saveznika iz vremena antikolonijalnih ratova Afrike, moglo bi biti jasnije već sledeće sedmice, nakon prve sednice Upravnog odbora Afričke eksport-import banke u inostranstvu, tačnije u Moskvi od 18. do 22. juna.

Uporedo sa moskovskom sednicom te banke – čiji je deoničar od 2017. i ruski državni Centar za izvoz, biće – prema najavama – organizovana i ekonomska konferencija čije su ključne teme: analiza tekućih odnosa Rusije i Afrike, kao i „multilateralizam u eri protekcionizma”.

Domaćini – u vreme zaoštrenih odnosa sa Zapadom, neizvesnih globalnih trgovinskih odnosa, i novih geopolitičkih inicijativa Moskve širom sveta – ne kriju velika očekivanja od dalje razrade odnosa sa Afrikom, kontinentom koji obiluje strateškim rudama koje manjkaju u Rusiji (hrom, mangan, titanijum, nikl...)

„Rusija i države Afrike su na putu stvaranja bilateralne strateške alijanse zasnovane na otvorenosti i poverenju. Postavićemo temelje naših daljih međusobnih odnosa za decenije koje dolaze”, najavio je Anton Kobijakov, savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina.

Gde Moskva možda vidi prvi oslonac novovekovne alijanse sa Afrikom, nagovestio je zimus Denis Manturov, ruski ministar industrije i trgovine.

„Potencijal za rusko-afričku vojnotehničku i industrijsku saradnju prilično je veliki. Ruske kompanije sposobne su da ojačaju svoju poziciju na tržištu Afrike pravilnim korišćenjem svojih tehničkih dostignuća. Očekujemo da ovim povodom poraste interesovanje ruskih industrijalaca. U svakom slučaju, mi ćemo učiniti sve što možemo u tom pravcu”, najavio je Manturov.

Inače, ruska vojno-tehnološka saradnja sa Afrikom već je prilično razgranata.

Naime, povratak Afrike u novovekovni fokus Moskve – nakon perioda zamrznutih bilateralnih odnosa s kraja sovjetskog perioda 1991. i višedecenijskog silovitog ekonomskog prodora Kine, i skromnijih iskoraka Indije, Brazila i Turske uz postepeno povlačenje SAD –upadljivo je vezan za poslove oružara.

Tako je u u periodu između 2012–16. Rusija izbila na čelo afričkih snabdevača oružjem ( 35 odsto izvoza na Crni kontinent), daleko ispred Kine (17 odsto), Amerike (9,6 odsto) i Francuske (6,9 odsto) – podaci su Međunarodnog istraživačkog instituta za mir u Stokholmu.

Od 2015. Rusija je potpisala 21 bilateralni sporazum o vojnoj saradnji sa državama Afrike (sa Bocvanom, Burkinom Faso, Burundijem, Kamerunom, Centralnoafričkom Republikom, Čadom, Egiptom, Esvatinijem, (nekadašnjim Svazilendom), Etiopijom, Gambijom, Ganom, Gvinejom, Mozambikom, Nigerom, Nigerijom, Ruandom, Sijera Leoneom, Sudanom, Tanzanijom, Zambijom i Zimbabveom). U međuvremenu, zbirne ruske investicije u Africi između 2003. i 2017. godine dostigle su skromnih 17 milijardi dolara. Poređenja radi, Kina je od 2015. usmerila preko 60 milijardi dolara investicija na Crni kontinent, da bi prošle jeseni najavila još 60 milijardi dolara državnih podsticaja razvoju biznisa u Africi, kao i 10 milijardi dolara privatnih investicija u sledeće tri godine.

Šta sve danas obuhvata vojna saradnja Rusije sa afričkim partnerima predmet je širokih spekulacija zapadnih posmatrača. Moskva tim povodom ne otkriva sve karte, dok su Afrikanci pri tom nešto govorljiviji.

„Nigerija traži dugotrajnu pomoć Rusije u borbi protiv terorista Boko Harama i pirata u Gvinejskom zalivu, Privremena armijska saradnja koju smo sa Moskvom uspostavili 2014. više nije dovoljna. Potrebni su nam: moderno naoružanje, savremena obuka vojnika i armijska ekspertiza. I ne samo to, Nigerija želi podršku Rusije oko izgradnje naftovoda, razvoja železnice i podizanja nuklearnih reaktora”, Mansur Dan-Ali, ministar odbrane najmnogoljudnije afričke države precizirao je proletos na Međunarodnoj konferenciji o bezbednosti u Moskvi. Pitanje na koje bi mnogi geopolitički igrači želeli da znaju odgovor jeste: Šta bi mogla da bude protivusluga Nigerije Rusiji za eventualnu buduću vojnotehnološku saradnju. Zapadni posmatrači strepe da bi to mogla biti vojna baza negde duž nigerijskih obala naftonosnog Gvinejskog zaliva. „Afrika je još jedna arena u kojoj Rusija dovodi u pitanje evroatlantski međunarodni bezbednosni poredak”, ocenjuje švedska Agencija za odbrambena istraživanja.

Tim povodom, brojni afrički vojnotehnološki partneri Rusije, počev od Burundija, Mozambika, Eritreje, Somalilenda, Egipta, Libije i Sudana pominju se na Zapadu kao moguće lokacije prve vojne baze Rusije na Crnom kontinentu. Kandidata možda ima još.

„Moskva šalje vojne specijalce u Republiku Kongo, da opslužuju armijsku opremu ruske proizvodnje koja je tamo od ranije”, Dmitrij Peskov, portparol Kremlja saopštio je na konferenciji za štampu krajem prošlog meseca. Peskov pri tom nije odgovorio na pitanje koliko je vojnih specijalaca i kog profila Moskva poslala u državu ekvatorijalne Afrike na južnom Atlantiku.