Smrt Muhameda Mursija u sudnici

Srušio se u sudskom kavezu u uverenju da je legitimni predsednik Egipta, prvi izabran na slobodnim izborima posle svrgavanja despota.

Muhamed Mursi umro je u 67. godini oronulog zdravlja, posle kolapsa u sudnici koji opominje na okolnosti zatvorskog tretmana kome je bio izložen šest godina od kako je posle samo 12 meseci na vlasti avgusta 2013. svrgnut u klasičnom vojnom udaru.

Abdel Fatah el Sisi, feldmaršal koji je izmanipulisao nezadovoljstvo naroda sporim reformama i iskoristio sumnjičavost Zapada prema islamistima na čelu najveće arapske zemlje, organizovao je da 2014. bude izabran za predsednika i autoritarno od tada vlada u skladu sa tradicijom brutalnosti.

Hosni Mubarak (91), onaj koga je Mursi uz volju naroda oborio januara 2011, a Sisi se od njega ograđivao u danima revolucije, oslobođen je od optužbi i posle perioda pažljive nege u vojnoj bolnici vratio se u luksuznu kairsku palatu u Heliopolisu gde je nedavno dao intervju kuvajtskoj TV.

Prvi je u narodu bio slavljen kao posvećeni musliman koji će Egipat posle decenija vojne vlasti vratiti na put socijalne pravde sa elementima islamskog egalitarizma. Drugi je vratio strah u svakodnevni život i teško da se po nečem značajnijem razlikuje od trećeg čija se vlast oslanjala na vojsku i tajnu policiju.

Mursi je bio istaknuti član Muslimanske braće, najstarije islamističke organizacije arapskog sveta, koja se tokom prvih dana masovnih protesta držala po strani, ali čiji je kasniji angažman bio odlučujući za rušenje Mubaraka.

Iako uvažavan, Mursijevo imenovanje za predsedničkog kandidata juna 2012. bilo je iznenađenje. Ovaj inženjer, američki doktorand i univerzitetski profesor bio je poslanik Braće u periodu 2000–2005, kada im je Mubarak dopustio rad, a kao kandidat je prošao kao nadimak koji je imao – „rezervni deo”. Prvi kandidat, lider Braće, Kairat el Šater, diskvalifikovan je zato što je samo godinu dana ranije izašao iz zatvora.

Mursi je tesno pobedio poslednjeg Mubarakovog premijera Ahmeda Šafika i obećao da će biti predsednik „svih Egipćana”. Učinilo se da je Egipat na putu da raščisti sa autoritarnom prošlošću.

Ispostavilo se da lider bez harizme ne može brzo i efikasno da reši nagomilane ekonomske i socijalne probleme. Bez harizme, ali ne i bez ambicija da uspostavi političku kontrolu: Mursi je sebe postavio iznad sudstva i zabranio da se osporavaju njegovi zakoni, dekreti i odluke. „Novi faraon”, kritikovao ga je lider liberalne opozicije Muhamed el Baradei.

Nije to bila jedina greška. Mursi je za ministra odbrane imenovao dotle malo poznatog člana Vrhovnog saveta oružanih snaga, generala Abdel Fataha el Sisija.

Ustavotvornu skupštinu preuzeli su konzervativni islamisti, uključujući radikalne salafiste, što je pojačalo zabrinutost miliona hrišćanskih Kopta i sekularno-liberalnih snaga. Naizgled spontano, otpor je počeo da raste. Članovi grupe Tamarod (Pobuna) tvrdili su da su prikupili 20 miliona potpisa za Mursijev silazak sa vlasti

Protesti su postajala sve češći i masovniji, dok se 30. juna 2013, na godišnjicu preuzimanja vlasti, na kairskom Tahriru i širom Egipta nisu okupile stotine hiljada demonstranata – tvrdi se uz pomoć vojske. Armija je Mursiju dala rok od 48 sati da se povuče. On je do 3. jula ponavljao da je „legitimni” predsednik, a onda je nestao. Desetine hiljada njegovih pristalica su pohapšene, stotine ubijene, Ustav suspendovan.

Mursi je prvi naredni put viđen u novembru – u kairskom sudu. Optužnica je imala više tačaka, a 2015. je osuđen na 20 godina teškog rada zbog naređivanja nezakonitih hapšenja i torture.

Na zadovoljstvo mnogih koji su uzvikivali „Egzekucija, uz Alahovu pomoć”, na smrt je osuđen pod optužbom da je podstrekivao pristalice Braće na ubistvo tokom sukoba pred predsedničkom palatom decembra 2012. Smrtna kazna je kasnije ukinuta, zbog straha od besa sledbenika Muslimanske braće, koja su u međuvremenu proglašena za terorističku organizaciju.

Na smrt je bio osuđen i zbog optužbe da je sa palestinskim Hamasom i libanskim Hezbolasima organizovao masovno bekstvo iz zatvora 2011, ali zakazano je novo suđenje – upravo ono kada je umro u sudnici.

Mursijevo zdravstveno stanje u samici se pogoršavalo. Bolovao je od jetre, visokog pritiska. Familija ga je za šest godina videla tri puta. Advokatima i lekarima posete su bile zabranjene.

Takav se u ponedeljak pojavio na sudu u Kairu i kolabirao. Organizacije za ljudska prava zahtevaju istragu, Partija slobode i pravde, političko krilo Muslimanske braće opisuje smrt kao „ubistvo”, a turski predsednik Redžep Tajip Erdogan direktno optužuje „tiranina” Sisija.

Mursi je sahranjen odmah sutradan ostavljajući iza sebe složen i tužan legat koji podseća na neuspeh Egipta da, tragajući za nečim novim, pronađe sebe. Mubarak može da bude zadovoljan. Sisi je spokojan. Pošto je uništio januarsku revoluciju 2011, armiji vratio komandnu ulogu a Egiptu povratio „dignitet”, vanredni zakon omogućio mu je da zadrži vlast do 2034. godine.