Igra sa špijunima

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, maja – Fudbalska lopta je prilično pouzdano sredstvo za razlikovanje neznanih došljaka i ovdašnjih građana, zaključio je jedan od stranaca na privremenom radu u Vašingtonu. U parkovima i kućnim dvorištima prestoničnih predgrađa, deca pridošlica uglavnom šutiraju „bubamaru”, dok se domaćini mahom dobacuju jajastim „predmetom” oko kojeg se vrti igra koja je u inostranstvu zvana „američki fudbal”, a ovde samo fudbal, iako je sličan ragbiju a ne sportu čiju su simboli Pele, Maradona…

Amerikancima je njihov fudbal „najvažnija sporedna stvar na svetu”. U njemu vide i primenu pravila na kojima su sazdali društvo, kao što je bespoštedno nadmetanje u snazi, brzini, mašti i veštini.

Ujedno spadaju u narod koji svoje sportske idole doživljava kao „bolje od drugih izdanaka nesavršenosti sistema”. Kao vrsne izvođače sve ređe vrste javnih poslova u kojima je garantovan i fer-plej, gde nema prodaje „roga za sveću” i gde se „na muci poznaju junaci”.

„Patriotov” prekršaj

Na najvišoj ceni su, reklo bi se, fudbaleri. Njihovi napadi i odbrane, dobacivanja, prihvatanja, utrkivanja, sudari, poentiranja – prepričavaju se danima. Uzimaju se i kao uzori i pojedinačnog viteštva i timskog duha, poželjnih i za bolje funkcionisanje ukupnog sistema…

Razočaranja u neke od idola, naravno, bilo je naročito zbog njihovog korišćenja nedozvoljenih stimulativnih sredstava ali se najneobičniji udar na idealizaciju, dogodio upravo u ovdašnjoj vrsti fudbala. Već neko vreme ga potresa afera – špijuniranja.

Ispostavilo se, naime, da su specijalisti najuspešnijeg tima ovog veka „Nju Ingland patriot” na nedozvoljen način snimali znake koje su protivnički treneri slali svojim igračima za organizaciju igre. Izučivši ih, na terenu su „čitali namere” rivala i predupređivali njihove kombinacije.

Nacionalna fudbalska liga (NFL) pokušala je da skandal okonča još prošle jeseni. Oglobila je „Patriot”, čije je sedište u predgrađu Bostona, sa 250.000, a trenera Bila Beličeka, uprkos njegovim pravdanjima, sa maksimalnih 500.000 dolara.

Ovih dana, afera je oživela povodom obelodanjivanja novih detalja o metodu špijuniranja. Uskovitlani deo javnosti je nesportsko ponašanje protumačio kao višestruku opasnost po društvo i predstave o stvarnosti.

Po jednima, fudbalski „spajgejt” je svojevrsna repriza skandala „Votergejt”, s prisluškivanjem protivnika, zbog kojeg je pre 34 godine predsednik Ričard Nikson podneo ostavku. Drugi upozoravaju na „dalekosežne negativne posledice” po mladež koja je videla da se do trona može stići i prevarama. „Patriot” se nije poneo patriotski, narušivši poverenje u delatnost s kojom se poprilično poistovećuju milioni duša i u kojoj se obrću milijarde dolara, ukazuju sociolozi.

Uticajan fenomen

Poznavaoci igre dodaju da je sada okrnjena, uz ostalo, i slava glavnog igrača Toma Brejdija koji je izazivao divljenje predviđanjem poteza protivnika. Otkrivač afere Met Volš, bivši član tehničke službe „Patriota”, sada kaže da je od jednog igrača čuo da je, zahvaljujući špijunskim izveštajima, ovaj tim unapred znao za čak 75 odsto rivalskih akcija na terenu.

Republikanski senator Arlin Spekter, iz Pensilvanije, namerava da zatraži nezavisnu parlamentarnu istragu. Smatra da je fudbal vrlo uticajan fenomen, pa da tekuću aferu treba „raščistiti do kraja”, kako se prevare ne bi raširile po celom društvu.

Ideja mu nije naišla na opšte odobravanje. Pojavile su se i sumnje u Spekterove motive.

Prebacuju mu „klubaštvo”, da radi protiv „Patriota” jer navija za konkurentske „Filadelfijske orlove” pa i da zastupa interese komunikacijske kompanije Komkast, jednog od najvećih finansijera njegove izborne kampanje, koja je u dugom poslovnom sporu sa NFL. Stvar je dogurala i do međupartijskog prepucavanja pa i do odmeravanja državnih prioriteta: demokratski senator iz Masačusetsa, u kome je „Patriot”, Edvard Kenedi je, samo nekoliko dana pre nego što mu je dijagnosticirana teška bolest, poručio Spekteru da zakonodavci treba da se usredsrede ne na fudbalski „slučaj” nego na „realne opšte muke kao što su irački rat, kriza tržišta stanova i kredita, veliko poskupljenje nafte”.

Nadigravanja i izigravanja

Jadni mi kad smo doživeli da političari nalaze za shodno da brane integritet sporta, vajkaju se građani, prisećajući se niza afera koje su poljuljale poverenje u integritet političara, čak toliko da većina anketiranih ocenjuje da im se „zemlja kreće u pogrešnom pravcu”. Ali, komercijalizacija je uzdrmala sport, kao oazu opstajućih ideala i časti, pa izgleda neophodno da dođe do intervencije zakonodavaca kako bi se „vratio svojim korenima”, sugeriše istraživač „Njujork tajmsa”.

Špijuniranje, pak, pojedini hroničari karakterišu kao „najstariji zanat”. U ljudskoj prirodi je da stekne prednost (ne samo na kraju, nego i unapred) nad konkurentom, izjavio je televiziji Si-Bi-Es, vašingtonski trener Tajron Vilingem.

Posmatračima se čini da sportski „spajgejt” ima neke veze sa ovdašnjim opštijim stanjem stvari, u kome je već više godina pojačano raznovrsno prisluškivanje, kao „bezbednosna mera u ratu protiv terorizma”. Snimaju se, bez sudske dozvole, i razgovori građana pa što ne bi i šifrovane poruke igračima, komentarišu cinici.

Primećeno je, poodavno, da savete fudbalerima treneri daju zaklanjajući svoja usta od dometa televizijskih a i skrivenih kamera. Klubovi su, kažu, zaposlili specijaliste za čitanje sa usana, pojačavši ih i snimačima telesnih znakova trenera igračima. Nastave li se prodori u tajne smišljene da budu deo igre, mogla bi da se učvrsti još veća već postojeća tajna – koliko je u svakojakim igrama, kojih je više izvan sporta, nadigravanja a koliko samo izigravanja.