Prošlost proganja Gregora Gizija

Senke prošlosti ne daju mira „ikoni” istočnonemačkih socijalista (bivša Partija demokratskog socijalizma) i, sa Oskarom Lafontenom, predsedniku poslaničke frakcije Levice u Bundestagu Gregoru Giziju.

Novi papiri, koje bi trebalo da obelodani služba koja se bavi mračnom ostavštinom bivše famozne istočnonemačke tajne policije Štazi, „aktivirali” su stare sumnje da je Gizi bio njen saradnik i doušnik.

„Slučaj Gizi” je, u tom kontekstu, više puta intrigirao i uzbuđivao nemačku medijsku i političku javnost. Sam Gizi je to uvek odlučno i uporno poricao, a jedan sud u Hamburgu je svojevremeno zabranio nedeljniku „Špigl” da ga u tekstovima označava kao doušnika, pošto za tako nešto nije pružio valjane i čvrste dokaze.  

Ovoga puta Gizi se sumnjiči da je „cinkario” istočnonemačkog disidenta, oštrog kritičara režima, Roberta Havemana (1910–1982), koga su vlasti zbog toga često držale u kućnom pritvoru i zatvarale.

Pronađene „zabeleške” iz ogromne arhive – sačuvani regali s dosijeima dugi su desetine kilometara! – odnose se na godinu 1979, kada je Gizi bio Havemanov advokat.

Nove optužujuće činjenice protiv Gizija, koje su „Špiglu” u ratu sa jednim od lidera Levice dobrodošle, izneo je pre neki dan i jedan berlinski slikar i pisac. On se pred višim upravnim sudom pojavio kao svedok povodom jednog izveštaja Štazija od 5. oktobra 1979. godine. U tom izveštaju agent Štazija opisao je susret Roberta Havemana, njegove supruge Katje, „advokata dr Gizija” i nepoznate „muške osobe” pod imenom „Ervin”.

Radilo se, kako se sada ispostavilo, o istočnonemačkom piscu Tomasu Ervinu, koji se pred sudom, u ulozi svedoka, pojavio pod imenom Tomas Klingenštajn: svoje staro ime promenio je 1986.

U tom izveštaju je zabeleženo kako je doušnik, „neformalni saradnik”, Štazija posle tog susreta u predgrađu istočnog Berlina povezao u svom „trabiju” „Ervina”, koji mu je, usput, pričao o „problemima koje ima sa državom”.

Klingenštajn je, kako piše „Špigl”, pred sudom ispričao da ga je te večeri u grad povezao – advokat Gregor Gizi. Iz toga su i on i hamburški nedeljnik izvukli zaključak da je bio doušnik.

„Špigl” pokušava da tu konstataciju pojača pozivajući se na zabelešku o razgovoru Gizijevog oca Klausa Gizija, visokog funkcionera u bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Republici – ambasador, ministar za kulturu... – sa neprikosnovenim šefom partije i države Erihom Honekerom o rezultatima istrage koja je vođena u tom času protiv Roberta Havemana. Honeker je hvalio angažovanje „advokata Gizija”, isporučio mu srdačne pozdrave i sugerisao da „uspostavi odnos poverenja” sa Havemanom kako bi ga nagovorio da se okane „propagande protiv NDR u inostranstvu”.

Da bi „zatvorio krug”, hamburški nedeljnik citira delove još jednog izveštaja, u kojem se, „u prvom licu”, govori o predlogu Havemanu da zaista izbegne objavljivanje tekstova u inostranstvu (radilo se, inače, o Zapadnoj Nemačkoj) i da se „ograniči na NDR”.

Gregor Gizi iznova poriče bilo kakvu saradnju sa Štazijem i odbija da komentariše najnovije „nalaze” pozivajući se na obavezu advokatske tajne. Pokrenuo je, međutim, postupak da sudski spreči objavljivanje spornih dokumenata, a „Špigl” se nada da mu to ovoga puta neće poći za rukom kao što mu je u ranijim slučajevima uspevalo.