Grom udara, munja svetli

„Izveštaj s košarkaške utakmice Partizan – Crvena zvezda pogledajte u vremenskoj prognozi”, reči su kojima je na društvenim mrežama radijski voditelj Veljko Pajović duhovito prokomentarisao nedavni prekid finalnog meča domaćeg košarkaškog šampionata. Večiti rivali su, naime, na pola sata obustavili igru u beogradskoj hali „Aleksandar Nikolić” zbog udara groma u to zdanje, usled čega je krov dvorane počeo da prokišnjava.

Nije prethodnih dana samo ovaj hram košarke bio „na nišanu” grmljavine – i Avalski toranj je pogođen, zbog čega je na nekoliko sekundi ostao bez struje. Ni region nije bio pošteđen izliva nebeskog besa. Tako je prilikom nevremena u Hrvatskoj, prethodnog vikenda, za samo dva sata registrovano čak 16.360 udara groma.

Ipak, prema rečima meteorologa Nedeljka Todorovića, ovi podaci ne bi trebalo da čude, jer je jun mesec s najviše grmljavinskih oblaka i pljuskova, pa samim tim i najviše padavina. S druge strane, ne postoje precizne statistike o brojnosti udara groma u našoj zemlji, jer, kako kaže naš sagovornik, meteorološke stanice beleže vreme trajanja grmljavine i njenu jačinu, ali ne i koliko je puta došlo do pražnjenja.

„To znači da se evidentira kada je grmljavina počela i da li je bila slaba, umerena ili jaka. Ipak, udari groma se dešavaju stalno. Kad je reč o Beogradu, možda nije konkretno registrovano o kojim lokacijama je reč, ali se zna da gromovi često udaraju po visokim zgradama i objektima koji su usamljeni. I Hram Svetog Save je često na udaru. Što se tiče predela van gradova, po brdima i planinama je to još vidljivija, a verovatno i češća pojava, jer su na meti grmljavine usamljene kuće, štale, drveće, stada ovaca, nažalost, i ljudi. Procena je, inače, da u Srbiji godišnje od udara groma pogine između 10 i 15 osoba”, navodi Todorović.

Na pitanje postoje li u našoj zemlji neke „crne tačke”, odnosno konkretne lokacije ili zdanja koja su najpodložnija udaru groma, naš sagovornik kaže da nema stroge zakonitosti gde će doći do pražnjenja.

„Dakle, prvo pravilo je da – nema pravila. Drugo pravilo je da grom udara najčešće u isturene objekte ili predele poput planinskih vrhova, stena, visokih građevina, usamljenih i velikih drveta. I čovek je meta ako stoji uz neki od takvih objekata, ili ako je usamljen, to jest ukoliko je sam na morskoj površini ili trči po polju”, kaže Todorović.

U javnom govoru često se poistovećuju termini „udar groma” i „udar munje”, ali Nedeljko Todorović kaže da je samo ovaj prvi izraz prihvatljiv.

„Kompletna pojava o kojoj mi ovde govorimo jeste grom, koji udara i dolazi do zemlje krećući se kroz atmosferu. Munja je samo ono što vidimo kao svetlosni efekat, dok je grmljavina zvučni efekat. Dakle, grom udara, munja svetli, grmljavina se čuje”, sumira Todorović.

On podseća da se grmljavina uvek čuje sa zadrškom koja omogućava da izračunamo našu udaljenost od mesta gde je udario grom.

„Budući da zvuk putuje 330 metara u sekundi, to znači da, ako je između munje i grmljavine prošlo pet sekundi, udaljeni smo oko 1.600 metara od mesta udara. Ako pak prođe manje od sekunde, možda je udarilo tu, iza ćoška”, navodi Todorović.

Prema njegovim rečima, u Evropi postoje detektori kojima se može utvrditi brojnost električnih pražnjenja u određenom, zadatom području.

„To znači da se u određenom kvadrantu koji se kompjuterski obradi utvrđuje broj električnih pražnjenja. Ali, ti kvadranti ne mogu da se odrede po granicama država, već po opsegu, tako što se zada, na primer, praćenje udara groma u rejonu površine 500 puta 500 kilometara”, navodi Todorović.

Izuzetak su pojedine države koje na svojoj teritoriji registruju i brojnost i statistiku, uz dostupnost podataka na internetu. Jedan od takvih sajtova, netweather.tv, meri na svakih 15 minuta udare groma u Velikoj Britaniji, prikazujući ih na mapi, a tu su i sumarne cifre za poslednjih sedam dana, kao i za aktuelni mesec. Slično tome, na adresi www.lightningmaps.org postoje podaci za Belgiju, Nemačku i Bavarsku, koji sežu godinama. Inače, i na tom sajtu, kao i na blitzortung.org, moguće je pratiti i interaktivnu mapu na kojoj se u realnom vremenu mapiraju udari groma širom sveta.

Zvonar u crkvi – opasno zanimanje

* Mesto s verovatno najviše udara groma na svetu je grad Tororo u Ugandi, gde su grmljavine 251 dan godišnje

* Strah od munje i groma se naziva astrafobija, ali je poznat i pod imenima astrapofobija, brontofobija, keraunofobija ili tonitrofobija

* U srednjovekovnoj Evropi, upravo zbog grmljavine, jedno od najopasnijih „zanimanja” je bilo – zvonar u crkvi. Samo u Francuskoj su od 1753. do 1786. gromovi 386 puta udarili u crkvene tornjeve, pri čemu su nastradala 103 zvonara, zbog čega je zakonom zabranjeno oglašavanje crkvenih zvona u toku grmljavine.