SAD i Iran ušli u hakerski rat

Umesto da lansira projektile, što je bio naredio pa onda ipak opozvao bombardere u poslednjem času, američki predsednik Donalda Tramp je kritičnog dana, nakon iranskog obaranja američkog drona, opalio sa tastatura: naložio je sajber napad na sisteme kojima Teheran kontroliše svoje balističko oružje.

Prema informacijama koje su „Vašington postu” dali neimenovani sagovornici, taj napad je bio uspešan u „sakaćenju” meta. „Jahu njuz” je objavio da su hakeri Pentagona upali i u kompjutere specijalne grupe unutar Iranske revolucionarne garde koja je zadužena za digitalno praćenje brodova na prolazu kroz Ormuski moreuz. Na to da Iranci pokušavaju da kradu podatke s naftnih tankera i drugih brodova koji tuda promiču američki zvaničnici su nedavno počeli da se žale, dodajući time još stavku na spisak opštih iranskih grehova ali i pojačavajući svoje odjednom učestale tvrdnje da režim u Teheranu postaje sve veća pretnja i preko hakerskih nasrtaja.

Neke natuknice o tome se iz Vašingtona dele od pre godinu dana, da bi se namnožile u poslednjim nedeljama, kako se zaoštrava sukob između SAD i Iranaca, doteran do ivice oružane eskalacije. Na planu digitalnog rata, naime, tvrdi se da su iranski hakeri nagrnuli da šalju mejlove američkim federalnim institucijama i kompanijama iz naftnog, gasnog i finansijskog sektora, prikazujući se kao osobe s kojima su ovi već imali kontakta i nastojeći da ih namame da otvore lažne sajtove prepun virusa za iskopavanje poverljivih informacija. Ti napadi su navodno pokrenuti nakon što je Trampova administracija zavela još žešće sankcije na iranski izvoz nafte, s namerom da potpuno blokira energetske poslove od kojih zavisi budžet te države.

I vlada Velike Britanije je krajem prošle godine saopštila da je otkrila iranski sajber napad usmeren na njene i komercijalne kompjuterske sisteme, podsetio je „Forbs”. „Džeruzalem post” piše kako je režim u Teheranu pre sedam godina lansirao virus na „Aramko”, naftnu kompaniju svog glavnog regionalnog neprijatelja, Saudijske Arabije, i „spržio” gotovo 30.000 njenih kompjutera. Za Irance se, pak, zna da su digitalne sisteme u njihovim nuklearnim postrojenjima, gde se radilo na proizvodnji atomske bombe, početkom ove decenije uništili Izraelci, kojima je tako pošlo za rukom da spreče ajatolahe u pribavljanju najrazornijeg oružja, sve dok oni 2015. nisu pristali na međunarodni sporazum kojim su se odrekli te mogućnosti na desetak godina. Iz tog sporazuma je Tramp povukao SAD, nastavivši potom da ga potkopava, preteći sankcijama i stranim kompanijama ako produže saradnju s Iranom, kojem je oporavak privrede satrvene embargom i bio motiv za prihvatanje dogovora sa svetskim silama.

U hakerske ratove s Iranom mogla bi se svrstati i epizoda okončana tako što je u maju izraelska vojska iz vazduha gađala zgrade u pojasu Gaze iz kojih su, kako je objavljeno, operativci Hamasa, militantnog palestinskog pokreta koji prima pomoć iz Teherana, pokušali da povedu „sajber ofanzivu” na izraelske mete.

Ne bi bilo iznenađenje da u nekom trenutku pitanje iranskih hakerskih kapaciteta u Vašingtonu povežu i sa Severnom Korejom. Njen „otpadnički režim” je često sumnjičen za hakerske napade na Zapadu a veruje se da je pomagao i razvoj iranskih vojnih snaga, u koje danas nezaobilazno spadaju i ratnici koji bitke vode preko kompjuterske tastature. O tome svedoči i nedavno otkriće „Njujork tajmsa” da se Amerikanci ubacuju u energetsku mrežu Rusije kako bi je mogli sabotirati ako se, odnosno kada se za tim ukaže potreba. U sporovima SAD i Kine, ulazak digitalnog giganta „Huaveja” na zapadna tržišta jedna je od najosetljivijih tačaka i Bela kuća se izuzetno trudi da ubedi saveznike kako bi morali pribeći istoj meri kao ona: zabraniti pristup toj kompaniji, optuživanoj da je „trojanski konj” kineskih špijuna.