Konačno zablistalo Veliko stepenište

Veliko stepenište „Beogradske tvrđave” nije više oronulo, ispucalo i isprano kišama. Naprotiv, sada svojom belinom „kupa” ceo prostor parka Kalemegdan. Obimni radovi na ovom stepeništu, posle četiri meseca, privode se kraju. Trenutno se stepenište premazuje slojem koji će ga zaštititi od padavina, jakih i niskih temperatura, ali i grafita.

– Obnova i sanacija stepeništa podrazumevala je uređenje stepenika, ograde, ali i vraćanje kamenih žardinjera koje su nekada krasile ovaj prostor. Odlučeno je da se za rekonstrukciju nabavi kvalitetan kamen približan originalnom. Za gradnju je nekada korišćen brački koji nije bio otporan na mraz. U saradnji sa petrolozima odlučili smo da nabavimo krečnjak iz Danilovgrada. Uradili smo i devet žardinjera koje su nekada postojale na stepeništu. One su načinje od peščara sa Belih voda – objašnjava arhitekta – konzervator Nevenka Novaković, viši stručni saradnik u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Konzervatorski radovi bili su, kaže, zahtevni i podrazumevali su, osim uklanjanja izlomljenih gazišta, čišćenje stepeništa i zamenu polomljenih stubića.

Za prvu fazu obnove iz budžeta grada izdvojeno je oko četrnaest i po miliona dinara. Sređivanje prostora oko njega radiće se u okviru faze dva kada je planirana restauracija dela Savskog šetališta od Velikih stepenica ka ravelinu „Kralj kapije”.

Beogradske dame i nekad su rado ovuda šetale (Foto Dokumentacija Zavoda za zaštitu spomenika kulture)

Veliko stepenište sa terasom smešteno je na prostoru jugozapadnog tvrđavskog fronta, odnosno na mestu gde se ranije nalazio rov i skriveni put. Uređenje ovog dela prostora počelo je u toku obimnih radova u parku Kalemegdan posle Velikog rata.

Idejni projekat je autorsko delo Aleksandra Krstića, šefa odseka za parkove. Krstićev projekat predvideo je stepenište sa dva pravougaona podesta, kao rešenje za postojeću visinsku razliku.
Već nekoliko godina posle navedenih radova izvršena je i rekonstrukcija Savskog šetališta, najverovatnije zbog problema statičke prirode. Projekat rekonstrukcije poveren je arhitekti A. Čelpanbajevu, a radovi su obavljeni 1932. i 1933. godine.

Prilikom bombardovanja 1941. i za vreme Drugog svetskog rata stepenište je oštećeno, a u toku pedesetih i šezdesetih godina 20. veka zapušteno. Odluka da se krene sa sanacijom i restauracijom doneta je 1987. godine, a 1989. ponovo je napravljena ograda i postavljena su nova gazišta. Poslednja sanacija velikog stepeništa rađena je 2006.

Osim stepeništa, na Beogradskoj tvrđavi nedavno je obnovljen i most ka Sahat kuli. Zamenjena je metalna konstrukcija, odnosno nosači mosta, i oko 60 podnih greda.