Ga­zi­me­stan, tri­de­set go­di­na ka­sni­je

Ove go­di­ne na­vr­ša­va se tri­de­set go­di­na od onog Vi­dov­da­na, 28. ju­na 1989. go­di­ne, ka­da je na Ga­zi­me­sta­nu bi­la sve­ča­no obe­le­že­na 600. go­di­šnji­ca bo­ja na Ko­so­vu, uz pri­su­stvo vi­še od mi­li­on lju­di. Po­zna­to je da je ta­da go­vo­rio Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić. „Po­li­ti­ka” je taj go­vor ob­ja­vi­la na­red­nog da­na, 29. ju­na. Ni­šta rđa­vo ni­je Mi­lo­še­vić re­kao, a što mu je ka­sni­je pri­pi­si­va­no i pre­ba­ci­va­no. 

Pret­hod­ne, 1988. go­di­ne, Ju­go­sla­vi­ju je po­se­tio Mi­ha­il Gor­ba­čov, ko­ji je us­hi­će­no go­vo­rio o – po­vrat­ku le­njin­skoj kon­cep­ci­ji so­ci­ja­li­zma i o re­for­ma­ma u so­ci­ja­li­zmu. Ka­mo sre­će da je Gor­ba­čov za­i­sta to­me stre­mio. Me­đu­tim, bi­la je to ve­li­ka ob­ma­na, ka­ko za na­rod u Ju­go­sla­vi­ji i u So­vjet­skom Sa­ve­zu, ta­ko i za svet­sku jav­nost. 

Tri go­di­ne ka­sni­je, 1991. go­di­ne, bi­le su raz­bi­je­ne i ju­go­slo­ven­ska i so­vjet­ska dr­ža­va. Kad je reč o na­šoj ze­mlji, esta­bli­šment vo­de­ćih ze­ma­lja Za­pa­da, ko­ji se ni­je usu­đi­vao ni da po­mi­sli na agre­si­ju pro­tiv one Ju­go­sla­vi­je ko­ju je pred­vo­dio mar­šal Ti­to, kao i pr­vih de­vet go­di­na po­sle Ti­ta, ka­sni­je je – po­sle ru­še­nja zi­da u Ber­li­nu u no­vem­bru 1989. go­di­ne i pot­pu­no pro­me­nje­ne ge­o­po­li­tič­ke kar­te Evro­pe – pod­sti­cao sve mo­gu­će se­pa­ra­ti­zme i ra­to­ve, a kul­mi­na­ci­ja je usle­di­la 1999. go­di­ne, na­pa­dom na Sa­ve­znu Re­pu­bli­ku Ju­go­sla­vi­ju ra­di oti­ma­nja Ko­so­va i Me­to­hi­je.

Ka­žnja­va­na je iz­bor­na vo­lja gra­đa­na Sr­bi­je, jer je Mi­lo­še­vić ube­dlji­vo po­be­dio na pred­sed­nič­kim iz­bo­ri­ma 1990. i 1992. go­di­ne, a 1997. go­di­ne Sa­ve­zna skup­šti­na iza­bra­la ga je za pred­sed­ni­ka SR Ju­go­sla­vi­je. Do­bro pam­ti­mo da su To­ni Bler i Stro­ub Tal­bot otvo­re­no re­kli: „Ni­je reč o sud­bi­ni ko­sov­skih Al­ba­na­ca, već o od­su­stvu sprem­no­sti Be­o­gra­da da spro­vo­di pro­me­ne u pri­vre­di po na­lo­gu Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da.” 

Ni­je Sr­bi­ja je­di­ni pri­mer spre­ča­va­nja i ka­žnja­va­nja iz­bor­ne vo­lje na­ro­da. Kad je u fe­bru­a­ru 1936. go­di­ne, na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma u Špa­ni­ji, Na­rod­ni front osvo­jio dve tre­ći­ne gla­so­va, u ju­lu iste go­di­ne re­ak­ci­o­nar­ni kru­go­vi Špa­ni­je ot­po­če­li su gra­đan­ski rat. Mno­gi pam­te voj­ni udar u Grč­koj uoči par­la­men­tar­nih iz­bo­ra 1967. go­di­ne, pa sud­bi­nu Sal­va­do­ra Aljen­dea 1973. go­di­ne u Či­leu, Vik­to­ra Ja­nu­ko­vi­ča 2014. u Ukra­ji­ni, pa Dil­me Ru­sef 2016. u Bra­zi­lu, sa­da se po­ku­ša­va da se slič­no ura­di i sa Ni­ko­la­som Ma­du­rom u Ve­ne­cu­e­li, a sva­ka­ko bi se mo­glo na­ve­sti još pri­me­ra iz ra­znih ze­ma­lja. Je­di­no ni­ka­ko ne uspe­va­ju da na­ško­de ru­skom pred­sed­ni­ku Vla­di­mi­ru Pu­ti­nu, ko­ga je na­rod nje­go­ve ze­mlje če­ti­ri pu­ta bi­rao, vi­še ne­go ube­dlji­vom ve­ći­nom gla­so­va. 

A sa­da, tri­de­set go­di­na po­sle Ga­zi­me­sta­na iz 1989. go­di­ne, na­ši „pri­ja­te­lji” po­ku­ša­va­ju da oza­ko­ne agre­si­ju iz 1999. go­di­ne, tj. oti­ma­nje Ko­so­va i Me­to­hi­je. Ali svet ni­je vi­še isti, jer su da­nas i Ru­ska Fe­de­ra­ci­ja i Na­rod­na Re­pu­bli­ka Ki­na mno­go ja­če ne­go što su bi­le pre dva­de­set go­di­na. To za Sr­bi­ju ima i te ka­kav zna­čaj. 

Dr Dar­ko Va­si­lje­vić, Be­o­grad