Odustaje li Slovenija od Evrosonga

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, maja – Prema anketi koju je sprovela POP TV u četvrtak, posle poraza slovenačke predstavnice Rebeke Dremelj u Beogradu, Slovenija odustaje od daljeg takmičenju za Pesmu Evrovizije. Čak 80 odsto gledalaca odgovorilo je negativno na pitanje da li Slovenija da produži učešće na Evrosongu. Na pitanja tipa „šta nam fali?”, „možda originalnost?”, „isplati li nam se to?”, koplja u emisiji „Trenja” (varničenja) ukrstili su Rebeka, nekoliko popularnih domaćih starleta, Alenka Gotar (operska pevačica kojoj je lane uspelo da uđe u finale u Helsinkiju), i Tomaž Domicelj, nekadašnji roker koji se početkom devedesetih godina prošlog veka proslavio svojim protivljenjima da se slovenačko tržište otvori za kolege iz Srbije (Bajagu, Đorđa Balaševića…), i uopšte one „s juga”, odnosno iz bivše zajedničke države, tvrdeći da njihove tezge otimaju hleb slovenačkim izvođačima.

Gosti POP TV su, uz pomoć Rajka Dujmića, hitmejkera iz Hrvatske, tražili šta je kod Rebeke krenulo naopako, a uprkos upozorenjima Bernarde Jaklin, baronese slovenačkog žurnalizma, da na Evrosongu svake godine sve više dolazi do izražaja „slovenska duša” (podsetila je na uspeh „Molitve”), većina učesnika debate složila se da „na Evrosongu pobeđuju klovnovi a ne sjajni glasovi”; na šta se voditelj zapitao kako to da je u finale ušao „neki Azerbejdžan”, dok su se ostali diskutanti skoncentrisali na problem da učestalo pobeđuju zemlje koje imaju mnogo gasterbajtera, poput Srbije i Turske (ovde je uvreženo ubeđenje da predstavnicima Srbije na Evrosongu „slovenačke glasove” poklanja brojna srpska dijaspora, „nepriznata manjina” u Sloveniji).

Dremeljeva je natuknula zanimljivu tezu da je dovoljno „kupiti 1.000 mobilnih telefona u zemljama poput Andore i San Marina”, pa je pobeda takvima osigurana. Ona, razume se, nije htela tim putem, a više-manje se zadovoljila epitetom „najlepše” na ovogodišnjem Evrosongu (po mnjenju novinara). Domicelj i društvo su i tu uperili prstom na Mariju Šerifović kao dokaz da lepota nije presudna za pobedu, dok su drugi izrazili sumnju u poštenje takmičenja lane.

„Poznato je da se mi Slovenci ne slažemo najbolje sa Srbima, a ako sam ja uspela da ubedim bar petoricu ‘Srbov’ (Srba) da smo simpatičan narod, onda je to moj uspeh”, objasnila je Rebeka suštinu svoje misije na Evrosongu, uz prekor Domicelja da je lako biti general posle bitke, kad joj se svojim pametnim savetima nije javio pre nego što je krenula put srpske prestonice. Domicelju je iz punkta ispred Beogradske arene replicirala Miša Molk, predstavnica TV Slovenija u EBU, složivši se sa većinom kritičara da bi i Slovenija (ako ne odustane od Evrosonga poput Italije), trebalo da krene stazama onih koji su žnjeli uspeh, što znači da bi morala da odredi jednog do dva domaća top-pevača, a onda bi se „pul” top-kompozitora sjatio i napisao songove, na šta bi voks populi izabrao favorita.

Paralelno sa drugim polufinalom, a po povratku Rebeke u domovinu, u Cankarjevom domu održana je parodija na Evrosong pod naslovom „Improvizija”, na kojoj se u „kulturnom hramu” slovenačke metropole predstavilo deset izvođača. Zapevali su po izabranu pesmu, a u improvizacijama koje su bile karikatura na Ejmi Vajnhaus, Mariju Šerifović, Domicelja… pomagala im je dupke puna dvorana. Što se Rebeke tiče, najavljuje da se već u ponedeljak vraća u Beograd, jer je pozvana na izbor srpske mis. Ovdašnja javnost ne krije razočaranje što nekadašnja mis Slovenije nije prodrla u finale Pesme Evrovizije, posebno što je tokom protekla četiri meseca promptno obaveštavana o Rebekinoj superiornosti na Balkanu, uz detalje o otkazivanju gostovanja u Beogradu „iz razloga bezbednosti” posle proglašenja nezavisnosti Kosova. TV Slovenija, Rebekina mecena, pustila je 18. februara vest da „Srbija uz Kosovo može da izgubi i organizaciju za Pesmu Evrovizije 2008”, iako slovenačkim medijima senzaciju o srpskom gubitku Evrosonga nije potvrdio niko iz EBU.

-----------------------------------------------------------

Poslovna žena

Rebeka je na (moguća) nezgodna pitanja novinara u Srbiji unapred spremila odgovore poput „Ja sam bivša misica, djevojka sa sela, koja pojma nema”. Uprkos fingiranom imidžu naivke, ona je promućurna poslovna žena koja je lansirala svoju liniju donjeg veša, a da je upućena i u političke finese, otkriva podatak da se nije odlučila za srpski prevod svoje pesme (iako je Evrosong bio u Beogradu a ne u Zagrebu), već za hrvatsku varijantu, čime je osigurala tržište u susedstvu a uz to nije uzburkala duhove kod kuće, gde se uprkos trzavicama sa Zagrebom, hrvatski jezik sa aspekta „političke korektnosti” i geografske blizine smatra prihvatljivijim od srpskog.