Reforma radi reforme

Vlada Srbije je krajem maja ove godine donela odluku o reformi 47 visokih škola strukovnih studija u Srbiji, tako što ih je grupisala u 15 akademija visokih škola, sa sedištem u Beogradu, Novom Sadu, Kikindi, Kragujevcu, Kruševcu, Užicu, Nišu, Leskovcu i Leposaviću, odnosno Kosovskoj Mitrovici. Naziv akademija asocira na ime antičkog heroja Akadema, po kome je nazvana i Platonova akademija koja se smatra prvim univerzitetom u Evropi. Sa ovakvim nazivom, koji ima značenje najviših naučnih ustanova, Srbija će biti zemlja sa najvećim brojem akademija. 

Akademije visokih škola strukovnih studija još nisu počele da funkcionišu, niti su još u potpunosti formirane, pa se o efektima nove organizacije visokih škola može govoriti samo na bazi realnih pretpostavki i iskustva kojim raspolažemo. Ako od toga pođemo, slobodno se može reći da se osnivanjem akademija visokih škola neće postići bolji rezultati od onih koje mogu ostvarivati visoke škole strukovnih studija kao samostalne obrazovne institucije u komunikaciji i saradnji sa nadležnim ministarstvom. Stoga će ovo biti reforma radi reforme, jer se svodi na suvišno formiranje „naprednjačkih” nadvisokoškolskih institucija između visokih škola i nadležnog ministarstva, koje preuzimaju kontrolnu ulogu nad visokim školama, oduzimajući im status pravnog subjekta i neosnovano ih tretirajući kao obrazovne institucije „nesposobne” za samostalno poslovanje. 

U Srbiji su svojevremeno postojale Zajednica viših škola Srbije i Zajednica univerziteta. Obe asocijacije su posle izvesnog vremena ukinute, jer nisu dale rezultate, budući da su dovodile do usložnjavanja i komplikovanja problema, umesto da doprinose njihovom pojednostavljenju i povećanju efikasnosti u njihovom rešavanju. Kasnije, više škole su prerasle u visoke škole strukovnih studija, ali nisu postale članice univerziteta, već su ostale samostalne visokoškolske institucije, koje osposobljavaju studente prevashodno za izvršilačka zanimanja.

Formiranjem akademija visokih škola strukovnih studija primenjuje se, u stvari, stara organizaciona šema, kako bi novoformirana rukovodstva akademija mogla da vrše direktan uticaj, pre svega, na kadrovsku politiku visokih škola, čime se ignorišu inokosni, upravni i stručno-naučni organi visokih škola i u potpunosti guši njihova autonomija. 

Očekivanje da će se formiranjem akademija visokih škola strukovnih studija bolje rešavati konkretni problemi funkcionisanja visokih škola najvećim delom nema realnu osnovu. Za rešavanje konkretnih problema u pojedinim visokim školama (loše korišćenje raspoloživih finansijskih sredstava, loš rad direktora, nepotizam i nepoštovanje propisanih uslova i kriterijuma pri zapošljavanju odgovarajućih stručnjaka, kao i pri njihovom izboru u odgovarajuća nastavnička zvanja, zadržavanje nekvalifikovanih i nestručnih na pojedinim radnim mestima, i drugo), potrebno je, pre svega, snažnije aktiviranje državnih organa, pre svega ministarstva prosvete, u neposrednoj, zakonom definisanoj, službenoj vezi i komunikaciji sa organima visokih škola. 

Visoke škole strukovnih studija, sa svojim organima (direktor, upravni odbor, nastavno-naučno veće…) i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, kao državne institucije u čijoj je nadležnosti i visoko obrazovanje, predstavljaju dovoljan organizaciono-institucionalni okvir za otklanjanje konkretnih problema u pojedinim visokim školama, kao i za uspešno funkcionisanje visokih škola u celini, u svim nastavno-obrazovnim, naučno-stvaralačkim i praktičnim aspektima njihovog rada. Dodavanje novog kontrolnog organizaciono-institucionalnog mehanizma između visokih škola i državnih organa u licu akademija visokih škola strukovnih studija, samo će komplikovati i stvarati nove probleme. 

*Redovni profesor univerziteta i bivši predsednik Skupštine Zajednice viših škola Srbije