Stvarnost u krivom ogledalu

Kru­panj – Multimedijalna umet­ni­ca Jo­va­na Vu­če­tić iz Lo­zni­ce prek­si­noć je u Bi­bli­te­ci „Po­li­ti­ka“ u Krup­nju pro­mo­vi­sa­la svoj pr­vi ro­man „Ko­za“. U raz­go­vo­ru sa mo­de­ra­to­ri­ma knji­žev­ne ve­če­ri, Pre­dra­gom Di­mi­tri­ćem i Ma­jom Jo­vić, mla­da autor­ka je is­ta­kla da je po­ru­ka nje­nog de­la oču­va­nje pri­ro­de i afir­ma­ci­ja ne­ma­te­ri­jal­nih vred­no­sti: uni­ver­zal­ne ljud­ske lju­ba­vi, po­što­va­nja za raz­li­či­tost i te­žnje ka in­di­vi­du­al­no­sti. 

- Knji­žev­no ve­če u Krup­nju je me­ni ve­o­ma zna­čaj­na re­fe­ren­ca, jer se ovaj le­pi grad bo­gat­stvom kul­tur­nih zbi­va­nja iz­bo­rio za pre­sti­žno me­sto na ma­pi Sr­bi­je. Za­hva­lju­ju­ći di­rek­tor­ki Bi­bli­o­te­ke „Po­li­ti­ka“ Dra­go­sla­vi Osto­jić, ne sa­mo „mejnstrim“ pi­sci, već i oni ko­ji su još ne­po­zna­ti ši­roj jav­no­sti, ima­ju svo­ju šan­su da se pred­sta­ve u Ra­đe­vi­ni, ka­že za naš list Jo­va­na Vu­če­tić.

Ide­ja nje­nog stva­ra­lač­kog kon­cep­ta, na­zva­nog „Uđi u šu­mu“, ko­ji ob­u­hva­ta vi­še od knji­žev­nog šti­va, je­ste po­vra­tak pri­ro­di i nje­no oču­va­nje, kao i su­o­ča­va­nje sa sop­stve­nim ne­sve­snim. 

– To mo­že da bu­de bo­lan, ali ka­tar­zi­čan pro­ces, po­što ni­je la­ko ot­klju­ča­ti bra­ve sa­kri­ve­ne du­bo­ko u sva­kom od nas – is­ti­če ona.

Autor­ka je po­seb­no ra­do­sna što je nje­na pr­va pro­mo­ci­ja odr­ža­na u Krup­nju, za ko­ji je po­re­klom ve­za­na, i to u re­no­vi­ra­nom objek­tu Bi­bli­o­te­ke „Po­li­ti­ka“ (ra­ni­je Dom kul­tu­re „Po­li­ti­ka“), či­jem je sve­ča­nom otva­ra­nju još dav­ne 1980. go­di­ne pri­su­stvo­vao njen de­da Du­šan Pe­jak, po­čiv­ši no­vi­nar na­šeg li­sta.

U ro­ma­nu Jo­va­ne Vu­če­tić ži­vo­ti­nje go­vo­re, ima­ju ljud­ske ka­rak­te­re, dr­ve­će ose­ća, vi­le pri­ča­ju sa an­đe­li­ma, šu­mom od­zva­nja Mo­car­to­va „Ma­la noć­na mu­zi­ka“, a iza  pri­po­ve­dač­kog ko­lo­ri­ta kri­je se lju­bav­na pri­ča Ma­le i Ju­na­ka. Na na­še pi­ta­nje za­što je glav­ni ju­nak knji­ge ipak obič­na ko­za, autor­ka od­go­va­ra da ju je ta ži­vo­ti­nja upla­ši­la u de­tinj­stvu, i da je in­spi­ri­šu plat­na umet­ni­ka na či­jim sli­ka­ma su če­sto ko­ze, ali ne to­li­ko Marka Ša­ga­la, ko­li­ko Žana-Ono­re Fra­go­na­ra.

- Pi­sa­njem „Ko­ze“ su­o­či­la sam se sa sop­stve­nim stra­ho­vi­ma. Ovaj ro­man je­ste de­lom gro­te­ska, jer da­je sli­ku stvar­no­sti u is­kri­vlje­nom ogle­da­lu. I ne iza­zi­va smeh, već če­šće strah i tu­gu“, ot­kri­va na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Ob­ja­vlji­va­nju ro­ma­na pret­ho­dio je mu­zič­ki spot na glo­bal­nom in­ter­net ka­na­lu „Ju­tjub“, u re­ži­ji umet­ni­ce i Ne­na­da Ran­ki­ća. Jo­va­na Vu­če­tić i nje­na mla­đa se­stra La­na Gar­di­ja­no­vić pe­va­ju sta­ru srp­sku pe­smu „Moj dra­ga­ne“, da­ju­ći ti­me svoj do­pri­nos pod­se­ća­nju na mu­zič­ku tra­di­ci­ju ovog pod­ne­blja.