Tramp u porcelanskoj radnji

PUT U SAMOIZOLACIJU: Od 2017. godine kada se uselio u Belu kuću predsednik SAD Donald Tramp je pod najoštrijom lupom javnosti, političkih protivnika i medija. Pažljivo se prati svaki njegov korak, analiziraju javni nastupi, tvitovi: apotekarski precizno meri se svaka Trampova reč.

Posebno je na meti Trampova spoljna politika, jer postoji jak utisak da je ovaj američki predsednik upravo u toj oblasti, tokom svoje kratke vladavine, napravio najveće lomove. Nemački međunarodni žurnal „Velttrends” u svom junskom broju pokušao je da napravi presek Trampove spoljne politike i njenih rezultata. Angažovani su autori iz različitih država koji su pokušali da daju objektivni sud o njegovim potezima na međunarodnoj sceni, a zaključak mnogobrojnih analiza pretočen je u naslov sa znakom pitanja: „Tramp kao slon u globalnoj porcelanskoj radnji”.

„Osnovni problem SAD je njena imperijalna prenapregnutost”, smatra politikolog Erhard Hrome. Prema njegovoj proceni „svet se nalazi u fazi globalne promene čija je glavna karakteristika da SAD gube poziciju jedine planetarne supersile”. Hrome smatra da su Sjedinjene Države bile na vrhuncu moći u doba vladavine Džordža Buša mlađeg i da Tramp to prepoznaje i bori se na svoj način da povrati krunu svetske sile broj jedan.

„Tramp sve odnose tretira kao poslovnu stvar, neguje taktiku ‘oko za oko, zub za zub’ kako bi postigao željeni cilj”, smatra američki politikolog Devin T. Stjuart. „Trampova diplomatija ima četiri osnovna obeležja: vređanje, cenkanje, ucenjivanje i hvalisanje”, tvrdi ovaj američki analitičar.

Kada se pogleda bilans Trampove spoljne politike zaista je teško pronaći  nešto dobro. Svađe s Rusijom i Kinom, omalovažavanje partnera u NATO, nesporazumi sa Evropskom unijom, pretnje sankcijama gotovo celoj planeti zbog neposlušnosti, zveckanje oružjem na granici s Iranom, ukidanje ranije prihvaćenih američkih obaveza, poništavanje međunarodnih ugovora...

Na osnovu svega toga analitičar Petrik Rozenou  zaključuje: „Tramp vodi Ameriku u izolaciju i sam sebi nanosi najveću štetu”.

USPEH RUSIJE U STRAZBURU: Rusija se gotovo trijumfalno vratila u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope. Sredinom nedelje ova organizacija je usvojila rezoluciju kojom se Moskvi vraća pravo punopravnog učešća u radu skupštine.

U rezoluciji se kaže da se ruskoj delegaciji omogućava da se odmah uključi u rad svih organa Parlamentarne skupštine, da je obavezna da poštuje osnovne principe ove organizacije i unapređuje dijalog vezan za teme demokratije i ljudskih prava i sloboda. Moskva je pozvana i da ispuni sve svoje obaveze prema Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope što prevedeno na razumljiviji jezik znači da treba odmah da uplati zaostalu članarinu, a najkasnije do aprila 2020. godine.

Moskva je pet godina bila suspendovana iz ove organizacije, pre svega zbog događanja u Ukrajini i pripajanja Krima Rusiji. Pre dve godine Rusija, u znak protesta, prestala je da ispunjava svoje finansijske obaveze prema skupštini. Odluka o povratku Rusije doneta je većinom glasova a najoštrije je protestovala delegacija Ukrajine. Kako prenose agencije, Ukrajinci su bučno reagovali, pokušali su da usred sale organizuju protest da bi se, na kraju, jedan njihov delegat latio mikrofona i kratko poručio: „Mi odlazimo”.

Nemački šef diplomatije Hajko Mas reagovao je sasvim drugačije na odluku u Strazburu. „Rusiji je mesto u Savetu Evrope – sa svim pravima i obavezama”, izjavio je Mas u Berlinu otvarajući prostor za sve glasnije spekulacije da bi Evropa mogla da u što skorije vreme okrene list u odnosima s Rusijom. To bi na prvom mestu značilo ukidanje sankcija Moskvi, što evropski privrednici već odavno traže a političari – ponajviše zbog strašnog pritiska Vašingtona – uporno odbijaju.

OPROŠTAJ OD DOLARA: Kina i Rusija ubuduće neće koristiti dolar u međusobnoj trgovini. Prema pisanju dnevnika „Izvestija” međuvladin sporazum Moskve i Pekinga o plaćanju u bilateralnoj trgovini isključivo u juanima i rubljama potpisan je 5. juna. Ruski lista navodi da će  sporazum stupiti na snagu najkasnije do 2020. godine.

Prošle godine obim međusobne trgovine Kine i Rusije iznosio je 107 milijardi dolara i predviđa se osetan rast ove sume. Moskva je 2018. godine najavila napuštanje dolara kao monete u trgovini sa svetom a ovako opredeljenje Rusije, čini se, nailazi na sve veći broj pristalica. Indija je, na primer, najavila da bi nabavku najmodernijeg ruskog protivvazdušnog sistema S-400 „trijumf” – vrednog oko 5,43 milijarde dolara – platila u evrima.

Trenutno je na ovom polju veoma aktivan i Iran. U želji da izbegne, ili barem ublaži, pogubne posledice američkih sankcija, vlada u Teheranu ponudila je Turskoj, Rusiji, Kini, Indiji i Azerbejdžanu potpisivanje bilateralnih sporazuma koji bi „proterali” dolar iz međusobne trgovine.