Sirijski rat se prelio na Kipar

Sirijski rat dosad se preko granice prelivao u vidu egzodusa izbeglica i poneke rakete ispaljene ka Izraelu, ali je ovog puta jedan projektil, po svemu sudeći ispaljen iz ruskog protivvazdušnog sistema S-200 na izraelske avione, završio na teritoriji onoga ko ni na koji način ne učestvuje u tom sukobu: na Kipru, to jest u severnom delu tog ostrva, onom koji je pod kontrolom samoproglašenog turskog entiteta.

Niko nije povređen u eksploziji koja se, po turskim izvorima, najverovatnije desila u vazduhu, pre nego što je raketa pala blizu sela Taškent, to jest Vouno, kako ga nazivaju kiparski Grci. Potres je prodrmao i prestonicu međunarodno priznate Republike Kipar, Nikoziju, udaljenu dvadesetak kilometara.

Prvi nalazi istrage, prema rečima Kudreta Ozersaja, turskog ministra spoljnih poslova i zamenika premijera, koji se oglasio na „Fejsbuku”, govore da je projektil ruske proizvodnje i nalik onome iz baterija S-200, kakav je pre godinu dana pao u Tursku kod Gazijantepa.

U vreme kada je taj PVO projektil stigao do Kipra, u toku je bio možda najveći napad izraelske avijacije na ciljeve u Siriji, u rasponu od okoline Damaska, pa na zapad, u planinama na granici s Libanom, sve do Homsa, oko 160 kilometara na sever.

Meta su, izgleda, kao i u ranijim izraelskim napadima, bili borci Hezbolaha, paravojnog krila libanske organizacije povezane s Iranom, saveznika sirijskog predsednika Bašara el Asada.

Procene broja mrtvih u napadu kreću se od četiri civila, kako tvrde sirijski mediji pod kontrolom režima, do devet civila i šest provladinih boraca, prema navodima opoziciji bliske Opservatorije za ljudska prava. Među poginulima je navodno i jedna beba, a još nekoliko dece je povređeno.

Ako je, dakle, na nedavnom jerusalimskom samitu neki dogovor o iranskom prisustvu u Siriji eventualno pao između Izraela, Rusije i SAD, stvari se za sada još odvijaju na isti način kao i ranije:

Izraelci bombarduju dok Rusi kao da i dalje ne preduzimaju ništa. Sirijska armija poseduje S-200 još od dana hladnog rata. Savremeniji S-300 Kremlj je Asadu isporučio tek u oktobru prošle godine, nakon što je ruski „iljušin” sirijska PVO slučajno pogodila umesto izraelskog bombardera koji je tada bio u jednoj od više od hiljadu borbenih misija koje je njegova vojska navodno obavila u Siriji u poslednjih nekoliko godina.

Nekoliko sati pre početka izraelskih napada u noći između nedelje i ponedeljka, kako piše „Džeruzalem post”, objavljeni su snimci četiri baterije S-300 kod Masijafa, nedaleko od jedne potom bombardovane lokacije.

Zasad nema naznaka da je S-300 iskorišćen, ne samo preksinoć nego uopšte za proteklih osam meseci otkako je dopremljen u Siriju, što je opet potaklo spekulacije o tome da li on uopšte operativan i, ako jeste, zbog čega ostaje pasivan.

Sirijci su, ako je verovati saznanjima izraelskog lista „Jediot ahronot”, ostali i bez onoliko zaštite koliko im je pružao PVO sistem sličan S-300, iranski „Kordad”, smešten u bazu T-4 u oblasti Homsa, zapadno od Palmire. Za njega se navodi da je uništen u izraelskom vazdušnom udaru u maju.

Jedino što su Rusi učinili kako bi sprečili izraelske napade bilo je da ometaju njihove elektronske signale, zbog čega je prošlog meseca bilo poremećaja u funkcionisanju dži-pi-esa u vazdušnom prostoru Izraela.

Zapravo su tako ruske snage, prema informacijama koje su izraelski bezbednosni zvaničnici nedavno dali „Haarecu”, prevashodno štitile svoju vojnu bazu u Hmejmimu. Ruski ambasador u Izraelu je te navode demantovao.

Direktan vojni sukob SAD, uz njih svakako i Izraela, s Iranom deluje još manje verovatno nego sredinom prošlog meseca, kada je niz incidenata učinio da ta ideja više ne bude nezamisliva. Ali, Sirija ostaje mesto najizloženije posrednom ratu Irana s njegovim protivnicima.