Sela nije ispraznila industrijalizacija

Često se čuju komentari da su komunisti gradili fabrike i da je to razlog što su nam sela opustela. Da li to znači da bi sela bila puna i vesela da nismo gradili fabrike.

Dobro se sećam stanja u našim selima posle Drugog svetskog rata, čak i u onim u blizini gradova. Tada su seljaci jeli drvenim kašikama iz jedne posude, voda se donosila u bucama na ramenima uz pomoć obramica iz bunara iskopanih u dolini, veš prao u potocima, prakljačom. U brdsko-planinskim selima, kakvih je najviše kod nas, zemlja je smonica, tvrđa od kamena, a kada padne malo više kiše postaje lepljivo blato, koje je bilo potrebno teškom mukom obrađivati od jutra do mraka. Prinosi su zavisili isključivo od vremenskih uslova. Koliko je naših seljaka gladovalo zbog ovakvih uslova?

Fabrike su im donele mir i spokoj, bolje kuće, vodu. Više nisu morali da idu u poljski klozet po mrazu, snegu, kiši ili suncu. Dolaskom fabrika mogli su da kupe traktor i priključnu opremu, pa su stizali da urade i više kod kuće, na imanju, nego kada su bili bez posla u fabrici. Stizali su da odu u banju, na more, a i imali su sa čim. Decu su slali na školovanje, ali su se i vraćala, zapošljavala u obližnjim fabrikama nastavljajući da rade na selu. Svako selo je dobilo struju, put, autobuske linije...

Sela su nam sada, kada su fabrike uništene, praznija nego kada su radile punom parom. Sada mladež ne ide iz sela u grad zbog fabrika, već odlazi u beli svet. Pojedina sela u istočnoj Srbiji, gde nije bilo nijedne fabrike, potpuno su prazna. Stanovnici su iz tih sela otišli u beli svet. Zato, kada nešto tvrdimo, treba pre toga dobro da razmislimo da li je sve tako.

Ljubiša Spasojević, Lučani