Grci danas odlučuju: Cipras ili Micotakis

Od našeg dopisnika
Atina – Cipras ili Micotakis odluka je koju Grci danas donose na vanrednim parlamentarnim izborima raspisanim posle poraza Sirize na evropskim i lokalnim izborima pre mesec dana.

Između 20 partija i pokreta, Grci odlučuju ko će ući u skupštinu i, mnogo važnije, ko će biti na kormilu zemlje: levičarska Siriza, koju Grci okrivljuju za ekonomsku golgotu, ili konzervativna Nova demokratija, koja obećava da će im s njima biti lakše.

Ispitivanja javnog mnjenja ukazuju na ozbiljnu prednost od 8 do 13 procenata u korist partije Kirijakosa Micotakisa, koji je na poslednjem mitingu u petak u Solunu poručio: „U nedelju glasamo, od ponedeljka počinju promene. Pregovori s poveriocima o smanjenju kamata, snižavanje poreza, nova radna mesta, bezbednost građana...”

Micotakis je u Solunu poručio da će od iduće nedelje Grčka biti obojena plavo, bojama Nove demokratije, optimizmom, daleko od bede, neizvesnosti, razdora. Zatražio je od Grka da, umesto na plaže, izađu na birališta, jer su ovo prvi izbori u istoriji koji se održavaju u jeku letnje sezone, i da svojim glasovima donesu čistu pobedu koja će omogućiti da zemlja krene napred.

Na Sintagmi, Aleksis Cipras, kome su pre četiri godine Grci umorni od ekonomske krize i nemoći partija koje su se smenjivale, od Nove demokratije do Pasoka, ukazali poverenje i prvi put u istoriji levici dali u ruke kormilo zemlje, tražio je od sunarodnika da „sami odluče o svojoj sudbini”. Da izaberu da li se vraćaju u mrak neizvesnosti i bankrota do kojih su ih dovele prethodne vlade ili da sa Sirizom idu napred. Ka novih 500.000 radnih mesta, većim minimalcima, novim kolektivnim ugovorima, rastu privrede.

Cipras se poslednjih dana često bavio objašnjavanjem poteza svoje vlade ali i optužbama na račun Micotakisa i konzervativaca. Malo je govorio o međunarodnim poveriocima i mogućnostima olakšica za otplatu duga, jer se tokom četvorogodišnjeg mandata više puta suočio s evropskim obećanjima koja prema Grčkoj nisu ispunjena.

Uz kredite „na kašičicu”, za Ciprasa su zahtevi i uslovi evrozone i MMF-a uvek bile i nove rigorozne reforme, mere štednje koje je na kraju platio grčki narod.

Grci su na premijera ljuti i zbog Prespanskog sporazuma, zbog popuštanja Ciprasa pred pritiscima i ucenama Zapada da će dobiti dužničke olakšice i kredite ukoliko Skoplju dozvoli korišćenje naziva „Makedonija”, reši višegodišnji spor i susedima omogući ulazak u NATO. Međutim, Grci su ogorčeni zbog neuvažavanja činjenice da je narod želeo da „Makedonija ostane grčka”.

Umorni su od reformi, stezanja kaiša, smanjenja plata i penzija. U činjenici da ih je Cipras izveo iz trećeg memoranduma i tako oslobodio kreditnih paketa, što dosadašnji grčki premijer, uz potpisivanje Prespanskog sporazuma smatra svojim najvećim uspehom, Grci ne vide velike promene nabolje. Činjenica je da je na međunarodnom polju Aleksis Cipras donekle izborio poverenje kreditora, ali ga je izgubio na unutrašnjem planu. Jer i dalje se živi teško, srednja klasa je ugušena, mladi odlaze iz zemlje, penzioneri jedva sastavljaju kraj s krajem. Turizam beleži pad, reforme ključne za nove investicije nisu sprovedene do kraja, iz birokratskih razloga dovodi se u pitanje kinesko prisustvo u luci Pirej kao i projekat vredan osam milijardi evra na prostoru bivšeg Aerodroma „Eliniko”.

Na grčkim biračima je da odluče kako dalje, s tim što to u ovom trenutku znači samo novu nadu, ali ne i momentalno zagarantovan boljitak. Da bi bilo stabilnosti, neophodno je da posle turbulencija kroz koje je Grčka prolazila pobednička partija dobije većinu koja će joj garantovati samostalno formiranje vlade i, tako, izbegavanje novih rizika kada je u pitanju koalicija. Prema grčkom izbornom zakonu, u parlamentu s 300 poslanika, 250 mesta se raspodeljuje proporcionalno, prema izbornom uspehu, dok prvoplasirana partija dobija 50 mesta kao „bonus”. Koliko će procentualno dobiti prva partija, zavisi od razlike u odnosu na drugoplasiranu ali i broja manjih partija koje pređu cenzus i uđu u parlament.

U ovom trenutku, procene su, na osnovu ispitivanja javnog mnjenja, da bi Nova demokratija mogla da dobije većinu, što znači da odmah samostalno formira vladu, izglasa poverenje i preuzme kormilo Grčke i obezbedi od 155 do 164 mesta u skupštini. Takav scenario bi značio da odmah sledi završavanje revizije Ustava, razdvajanje predsedničkih od parlamentarnih izbora.

U ovom trenutku, dilema je hoće li u parlament ući šest ili sedam partija i da li će se među njima naći neonacistička Zlatna zora i ultradesničarska Grčki izbor. Pokret za promene KINAL (PASOK) drži čvrstu treću poziciju, komunisti su na četvrtom mestu. Ankete pokazuju da bi u skupštini s desetak poslaničkih mesta mogla da se nađe i partija MeRA25 bivšeg Sirizinog ministra finansija Janisa Varufakisa.