Skoplje čeka da Zapad ispuni obećanja

Specijalno za „Politiku”
Skoplje – Iako je prošlo godinu dana od Prespanskog dogovora, kojim je Makedonija ispunila sve zahteve međunarodne zajednice, čak i promenila ime u Republika Severna Makedonija kako bi ostvarila evroatlantske integracije – EU i NATO prema ovoj zemlji još nisu ispunili svoja obećanja.

– Važno je da EU održi datu reč ne samo zbog naše države već i zbog dostojanstva čitave organizacije. Evropa je još vodeća sila. Proširenje je potrebno samoj Evropi isto koliko je potrebno i našem regionu. Verujem da će 2019. biti istorijska godina za Republiku Severnu Makedoniju. Očekujem da do kraja godine postanemo trideseta zemlja članica NATO-a, da započnemo pregovore s EU, kao i da ostvarimo povoljne ekonomske rezultate – naglašava u intervjuu za „Politiku” Zoran Zaev, premijer Republike Severne Makedonije.

Prespanskim dogovorom razrešen je skoro tridesetogodišnji spor između Atine i Skoplja o ustavnom imenu Republike Makedonije, koja je u UN registrovana kao BJRM. Šta je dobijeno, a šta izgubljeno implementacijom ovog bilateralnog sporazuma s Grčkom?

Dogovorom iz Prespe omogućili smo bolju perspektivu našoj državi i našim građanima, a nismo izgubili ništa. Dobili smo još jednog prijatelja naše države i konačno uspostavili dobre odnose sa svim susedima. Dobili smo veliku podršku i još jednog lobistu za evroatlantske integracije. Nakon rešavanja tradicionalnog spora Prespanskim dogovorom porasla je i trgovska razmena između Republike Severne Makedonije i Republike Grčke za 20,5 procenata. Treba naglasiti da je za 15 odsto porasla i trgovina s Bugarskom.

Figurativno, izgubili smo samo nedostojanstvenu referencu BJRM. Dodali smo prefiks „Severna” na ustavno ime države i konačno smo dobili međunarodno priznanje naše države, kao i makedonskog naroda i makedonskog jezika, čime smo ostvarili vekovne ciljeve predaka. Republika Severna Makedonija danas je zemlja priznata u celom svetu. Preko atlantskih integracija osigurali smo državu na bezbednosnom planu i započeli njen ekonomski razvoj, a integracijama u EU obezbedili smo dostupnost evropskih fondova. Danas je Republika Severna Makedonija faktor stabilnosti celog regiona.

Prespanski dogovor dokaz je da je kroz iskren dijalog moguće boriti se s najosetljivijim bilateralnim pitanjima. Ovaj sporazum je model rešenja kojim su mnogo dobili i Republika Severna Makedonija i Republika Grčka, ali koji je povoljno uticao i na region i na čitavu Evropu. Nakon godinu dana od njegovog potpisivanja, i najveći skeptici uverili su se u to da niko nije izgubio – svi smo „dobitnici”.

Ovaj sporazum je imao snažnu podršku u međunarodnim krugovima, pre svega, u Berlinu, Briselu i Vašingtonu. Evropski zvaničnici ovaj sporazum okarakterisali su kao istorijski sporazum na zapadnom Balkanu, koji treba da predstavlja primer za druge regionalne sporove. Ipak, imajući u vidu evroatlantske perspektive za Republiku Severnu Makedoniju, čini se da zapadni lideri nisu ispunili svoja obećanja.

U izveštaju Evropske komisije za ovu godinu Republika Severna Makedonija predstavljena je kao blistavi primer. Pre svega, zbog jačanja dobrosusedskih odnosa, ali i zbog sprovođenja reformi, koje su prošle godine bile glavni uslov za početak pregovora s EU. Posebno je naznačeno da Prespanski dogovor predstavlja primer za rešavanje sporova u regionu, ali i šire. Ovo je ocena Evropske komisije i ja na nju gledam s maksimalnom ozbiljnošću i verom da su sve zemlje članice upoznate s iznetim činjenicama. Zahvaljujući kontaktima s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, francuskim predsednikom Makronom, holandskim premijerom Rutom mogu reći da Republika Severna Makedonija ima podršku za početak pregovora s EU. Izveštaj Evropske komisije ove godine je, zbog evropskih izbora, izašao nešto kasnije, te je ostalo malo vremena za zasedanje Bundestaga. Takođe, sam zaključak Saveta Evropske unije u Luksemburgu pokazao je ono što je ključno za našu zemlju. Savet će se vratiti na pitanje pregovora i najkasnije do oktobra 2019. godine doneti jasnu i konačnu odluku.

Zapadni Balkan je epicentar političkih sukoba oko globalnih strateških interesa, najpre unutar EU, zatim između EU i SAD, što usporava put RSM ka evroatlantskim integracijama. Zbog takvih odnosa prinuđeni ste da povučete određene političke poteze kako biste sačuvali mir unutar zemlje: vršite rekonstrukciju u izvršnoj vlasti, čime ste, možda, sprečili vanredne parlamentarne izbore. Iduće godine i RSM i Srbiju očekuju parlamentarni izbori. Koliko će ovi izbori učvrstiti vašu vlast u RSM, a koliko će se unaprediti odnosi između Srbije i Makedonije?

Rekonstrukcija Vlade, unutarpartijske promene u Socijaldemokratskom savezu, kao vladajućoj stranci, kao i sve druge kadrovske promene na ostalim nivoima vlasti sprovedene su da još posvećenije nastavimo s pozitivnim promenama u državi i imamo još bolje rezultate. Krajnji cilj jeste da svaki građanin oseti poboljšanje kvaliteta života. Ovaj proces nije povezan s očekivanjem datuma o početku pregovora s EU, budući da je Evropska komisija već ocenila da su obaveze u delu pravosuđa, javne administracije, borbe protiv kriminala i korupcije, kao i reforme u bezbednosnim službama, do kraja sprovedene. Naravno, neophodno je da se svi snažno založimo za njihovu celokupnu implementaciju, na čemu svesrdno radimo. Želim da podsetim da je i nakon rešavanja takvih specifičnih pitanja, s kojima se nije uhvatila ukoštac nijedna vlast do sada, ova vlast dobila poslednje predsedničke izbore. To znači da građani vide put napred. Građani su za vreme predsedničkih izbora poslali poruku da žele brza i kvalitetnija rešenja onih pitanja koja zadiru u njihove svakodnevne potrebe, kao i da žele dostupnije predstavnike javnih funkcija, kojima mogu u svako vreme da se obrate i kojima mogu da veruju. Rekonstrukcija koja je u toku upravo ide u tom smeru.

Ekonomski napredak je već vidljiv. Imamo istorijskih 700 miliona dolara stranih investicija, porast plata i penzija, smanjenje većine dugovanja. Za samo jednu godinu BDP porastao je za 4,1 odsto (pre dve godine iznosio je minus 1,8 odsto). U budućnosti očekujemo novi porast minimalne zarade, rast prosečne plate, uvećanje penzija. Radićemo na supstituciji u zdravstvenom i penzijskom osiguranju, podržaćemo mala i srednja preduzeća, doprineti većoj fleksibilnosti za strane investicije.

Takođe, jedan od ciljeva je i uspostavljanje i razvijanje dobrih odnosa sa svim susedima, među kojima je i Srbija. Odnosi s Republikom Srbijom tradicionalno su dobri i, kao što građani mogu da vide, kreću se uzlaznom putanjom. Moje prisustvo, na poziv predsednika Vučića, na otvaranju novog auto-puta samo je potvrda navedene tvrdnje. Takođe, s premijerkom Anom Brnabić uskoro započinjemo još jednu saradnju u sferi digitalnih servisa i veb-strane Vlade. Srbija i Republika Severna Makedonija imaju iste ciljeve, a najvažniji je dovođenje i ukorenjivanje evropskih vrednosti. U predstojećem periodu sve ovo će se samo intenzivirati.

Potpisivanje sporazuma izazvalo je brojne reakcije na grčkoj i makedonskoj strani. Međutim, vlasti su čvrsto stajale iza tvrdnje da ovaj sporazum štiti interese grčkog i makedonskog naroda i omogućava održivu budućnost dva suseda. Ipak, jedan od potpisnika, ministar inostranih poslova iz vaše vlade, izjavio je ovih dana da će, ukoliko ne dobijete datum za pristupne pregovore do oktobra, biti stavljena tačka na vaše evropske perspektive. Da li je to zvanični stav Vlade i, ako jeste, da li to znači da se okrećete od Zapada ka Istoku, iako imate strateški ugovor sa SAD?

Budućnost RSM je u NATO-u i Evropskoj uniji. To su strateški interesi zemlje i opredeljenje većine građana naše države, kao i svih ministara Vlade. Nikakvog odstupanja od ovog puta nema. Mi vodimo poštenu i pragmatičnu politiku. Izjave u kojima se izražava zabrinutost zbog mogućnosti demotivacije u posvećenosti ozbiljnim reformskim zahvatima koje smo preuzeli ili pokušaj destabilizacije od strane nekih drugih političkih snaga, prisutnih kako u zemlji, tako i u regionu ‒ ne mogu nas uzdrmati.

Mislim da je vidljivo da je i demokratska međunarodna javnost podjednako svesna potrebe zadržavanja fokusa i motivacije za proširenje kod svih zemalja zapadnog Balkana. Obaveza svih država koje su deo EU ili koje pokazuju aspiracije za ulazak u ovu zajednicu jeste da se trude da zajedničkim silama održe proces integrisanja čitavog regiona. Jedino to može da donese i održi mir, stabilnost i bolju perspektivu za sve.