Pod teretom 20.000 gledalaca

I našoj i australijskoj muškoj teniskoj reprezentaciji mesto je među 16 najboljih selekcija sveta, ali će od petka do nedelje i jedna i druga ići pred 20.000 duša po tankoj granici između Svetske grupe Dejvisovog kupa i njegovog nižeg stepena.

Australija u ovom ekipnom takmičenju, pokrenutom 1900, učestvuje od 1905. Finalista je bila 47 puta. Ima 28 trijumfa po čemu je druga najuspešnija u istoriji (SAD imaju 31 trofej). Od 1981, od kada se najbolje selekcije ogledaju u Svetskoj grupi, samo je jednom morala nazad, u Prvu grupu Azijsko-okeanijske zone, pošto je u doigravanju 1995. izgubila od Mađarske u Budimpešti s 3:2. Iduće godine je savladala Tajvan kod kuće s 3:0 i Japan u gostima s 5:0, a vratila se među elitu pobedom nad Hrvatskom u Splitu s 4:1. Poslednji put je šampion bila pre četiri godine pošto je na stadionu "Rod Lejver" u Melburnu pobedila Španiju s 3:1.

Sažeti pregled njenih dometa govori o tome da na megdan u Beogradskoj areni izlazi protivnik koga bogata zbirka obavezuje na pobedu. Okršaj s njim pada u vreme visokog uzleta našeg tenisa na krilima Novaka Đokovića, Jelene Janković i Ane Ivanović. Uporedo neminovno rastu i očekivanja poklonika sporta kod nas i obnavljaju se sećanja na nezaborvane mečeve naše reprezentacije u Dejvisovom kupu pred domaćom publikom, na tri polufinala (1988, 1989, 1991) koja smo izgubili i to kao gosti.

I predstojeći duel ima svoje zvezde od kojih se očekuje da izrastu u junake. Naše oči su uprte u Đokovića, dok Australijanci najveće nade polažu u Lejtona Hjuita, svojevremeno najboljeg tenisera na svetu. Naš prvi "reket" će u taj meč ući kao favorit, a to danas nije jedino pred Federerom i Nadalom. Igrali su nedavno u osmini finala na Vimbldonu i to više od četiri časa. Đoković je pobedio sa 7:6 (10:8), 7:6 (7:2), 4:6, 7:6 (7:5). Taj duel je upečatljivo pokazao da je s jedne strane mreže mladi lav čije vreme tek dolazi, a s druge prekaljeni as koji se upinje da osvetli svoju potamnelu zvezdu, obojica s pogledom u najvišu tačku – nadmoćnog Federera.

Okolnosti pod kojima će se odvijati još jedan njihov okršaj, za koji će zanimanje svakako da bude najveće, koji može ili da presudi ili da jednu reprezentaciju primakne Svetskoj grupi, biće sasvim drukčije nego na Vimbldonu. Nije nezanemarljivo što se igra na šljaci koju smo odabrali. Domaćin ima to pravo, a koristi ga kao svojevrsnu zamku za gosta, birajući podlogu na koju protivnika najlakše može da navuče kao na tanak led. Međutim, to ne mora da bude i ključna prednost, iako Australijancima šljaka najmanje odgovara. Primera radi, samo su jednom za svojih 88 godina učešća odlučili da suparnički tim dočekaju na zemljanom igralištu. Bilo je to u sezoni u kojoj su poslednji put i trijumfovali, kada su u prvom kolu u Sidneju savladali Britance s 4:1. Ali su zato Špance u finalu pobedili na tvrdoj podlozi, na kakvoj se igra Međunarodno prvenstvo Australije, prvi od četiri turnira za "gren-slem" u godini, svasni da bi šljaka u tom susretu bila samoubistvo.

Australijski selektor Džon Ficdžerald, koji je u paru s čuvenim Patom Kešom utro put pobedi nad Jugoslavijom (3:2) u prvom kolu Svetske grupe 1985. na šljaci u Splitu, prepustio je ulogu favorita našem timu – zbog podloge i zbog publike. Navijači će pohrliti u Beogradsku arenu da budu vetar u jedra, ali je neizvesno na koju će stranu to da odnese naš brod. Đoković, Janko Tipsarević i Nenad Zimonjić, koji drže kormilo od novog početka naše reprezentacije, prvi put će igrati pred 20.000 gledalaca, čvrsto uverenih da će Srbija da ode među 16 najboljih. Taj teret će neminovno da padne na pleća naših uzdanica, uz onaj da naša reprezentacija stoji pred vratima Svetske grupe posle 15 godina. Ukoliko se naši uspešno budu nosili s tim, to će vetar da im okrene pramac na pravu stranu...