Srbi i istina
U proteklih petnaestak godina izrečena su na osnovu ličnih opservacija, sumnjivih anketa i dubioznih istraživanja veoma različita mišljenja o Srbima. Nije se štedelo na negativnim etiketama kojima je ovaj narod proglašavan od najglupljeg do najgenocidnijeg. I kada je izgledalo da je konačno završeno sa tom praksom, iznenadilo nas je novo otkriće.
U aprilskom broju „Republike” upravnik Narodne biblioteke Srbije obznanjuje: „Srbi ne poštuju istinu. To je, misli se ovde, naivnost, glupost i nemoć, ako se oslanjaš na istinu i zavisiš od istine. Zašto se mučiti oko istine i obazirati se na istinu, kad može kroz prste i niz dlaku, kad postoje talovi, prečice, zaobilaznice, linije manjeg otpora... ” Naveli smo tekst do autorovih tačkica, poštujući kontekst njegovog iskaza koji će on naglasiti potonjim tvrdnjama: „Umesto diktature proletarijata zavladala je diktatura srpstva”, i da: „Srbima svašta pada na pamet – sve, samo ne da bi možda bilo bolje da ipak promene svoj odnos prema istini. Srbi ne shvataju da ne poštujući istinu ne poštuju sebe”. Kada se povodom odnosa prema istini izriče ovako ozbiljna tvrdnja o jednom narodu, onda se najpre postavlja pitanje njene osnovanosti. Odgovor se može potražiti u saglasnosti takvog iskaza sa realnošću i istinom o tom narodu.
Pretpostavljamo da autor izneto mišljenje zasniva na iskustvu i saznanju da izvestan broj Srba ne poštuje istinu. Međutim, taj broj je samo deo ukupne srpske populacije. Takav manji ili veći broj ljudi može se naći u svakom narodu, ali se na osnovu toga ne može tvrditi da ti narodi ne poštuju istinu. Nasuprot tom uzorku postoje u tim narodima i oni koji poštuju istinu, nastoje da je otkriju i odbrane. Ukoliko je istina celovit uvid u realnost, onda se samo preuzimanjem iskustva magijskog rituala, zasnovanog na principu „pars pro toto”, parcijalno saznanje može uzimati za željenu istinu kojom se nastoji ostvariti konkretan cilj.
Imajući u vidu našu prošlost i sadašnjost, nije teško uvideti da među Srbima, osim onih koji ne poštuju istinu, postoje i oni koji drže do istine, tragaju za njom i žrtvuju se za nju. Pokazavši izuzetnu istinoljubivost, ti Srbi su i upamćeni kao takvi u nacionalnoj i svetskoj istoriji i kulturi. Da je samo zavirio u biblioteku kojom upravlja, autor spornog stava „Srbi ne poštuju istinu” bi uvideo njegovu neodrživost i neistinitost. Njime je izraženo krajnje nepoštovanje naroda koji je zbog istine bio žrtva upravo takvih laži koje su postajale optužnice i presude bez suđenja.
Brojni istinoljubivi Srbi ostavili su značajna dela koja svakog pisca optužnice obavezuju da zna za njihovo postojanje i da ih ne može ignorisati kako bi o narodu kome ti autori pripadaju izrekao ovako krupnu laž. Kada je reč o današnjoj realnosti, onda je odnos prema istini i istinama povod poznatoj podeljenosti Srba tako da je pravi nonsens parcijalna saznanja o delu srpske populacije nacionalno uopštavati. Međutim, uprkos svojoj neistinitosti ovakvi i slični stavovi postali su već karakteristični za srpsku kvazielitu koja na taj način izražava prezir prema svom narodu. Pripadnici te elite trude se da uvere sebe i druge kako je taj narod beznadežno zatucan, primitivan i bez samopoštovanja jer ignoriše istinu.
Logički neodrživ, navedeni iskaz o Srbima spada u vrstu nasilne istine kojom se zagovara istina nasilja. Imaju li se u vidu okolnosti u kojima se on iznosi, jasna je njegova uperenost protiv postojeće tolerancije i slobode koja omogućuje da se i takvi stavovi objavljuju. Ukoliko je zaista zavladala diktatura srpstva, onda ovde ne bi bilo moguće javno iznošenje ovako suprotnih stavova čiji vulgarno ekstremistički izraz je simptom straha za sopstvene pozicije. Kako su u strahu velike oči, tada se i vidi ono što u realnosti ne postoji. Projektovanjem osećaja svoje ugroženosti u mega-laž o Srbima, ultimativno se nastoji nametnuti svoja istina i njoj privesti oni koji je ne poštuju.
Reći za čitav jedan narod da ne poštuje istinu spada u iskaze koji su daleko od istine, uvredljivi i neprihvatljivi. Tako se ne može govoriti ni o jednom narodu, pa ni o Srbima. Ne zato što je to neistinito i glupo, već zbog onih elementarnih moralnih i kulturnih razloga čije neuvažavanje preti da okolnosti u kojima živimo pretvori u njihovu suprotnost. A u sadašnjim okolnostima, ipak se mogu slobodno i nekažnjivo iznositi neprimerene laži o narodu koji upravo odnosom prema tim lažima pokazuje svoj pravi osećaj za realnost i odgovornost za istinu.