Tone otpada zapušile kanale

U drenažnim kanalima Pančevačkog rita iz kojih je pre desetak dana umesto da otiče voda nadirala i plavila levi deo obale Dunava, trenutno je nema ni četrdesetak centimetara. Deo kanala gde je za vreme obilnih padavina bilo kritično očišćen je, što je omogućilo vodi da oteče i da se zemlja isušuje. Iz zapušenih kanala izvađene su tone i tone zemlje i mulja, plastike, betona, traktorskih i automobilskih guma, flaša, stabala, raznog otpada...

Ali čišćenje „neuralgičnih tačaka” na mreži nije dovoljno da bi se rešio problem za oko 150.000 ljudi koliko ih živi u ovom delu Palilule. Zbog toga će vlada, najverovatnije u četvrtak, doneti posebnu odluku da bi se ovaj čvor koji postoji tridesetak godina raspetljao. Biće, kako saznajemo, izdvojeno oko dvesta miliona dinara za čišćenje kanalske mreže, obnovu crpne stanice „Reva”, uklanjanje objekata izgrađenih na mreži, pravljenje novih propusta na kanalima, širenje onih koji su zatrpani, a jedan deo kanala biće usmeren u cevi.

– Ovom odlukom planirano je da se očisti oko 150 kilometara melioracionih kanala u urbanoj zoni rita. Uredba će obuhvatiti najugroženije mesne zajednice leve obale Dunava – Ovču, Borču, Krnjaču, Kotež... Na ovom mestu gde su nikla naselja bila su polja ispresecana drenažnim kanalima. Ljudi su ih zatrpavali zemljom, betonirali, pregrađivali, na njima gradili kuće... To neplansko naseljavanje nije pratila potrebna infrastruktura pa su melioracioni kanali postali kolektori kišne i fekalne kanalizacije. Pomoću guma i betona žitelji su pravili svoje izvode za otpadne vode i to različitih profila i na neodgovarajućim dubinama. Sve je to uticalo da na levoj obali Dunava prilikom nedavne nepogode kada je palo 104 litra kiše dobijemo katastrofu – objašnjava Jovan Basta, direktor vodoprivrednog preduzeća „Sibnica”.

A problemi na levoj obali Dunava, prema rečima dobrih poznavalaca prilika u ovom kraju, počeli su neplanskom izgradnjom naselja.

– Na ovom prostoru nekada su starosedeoci imali polja koja su u šali zvali zetovske njive jer su ih u miraz dobijale kćerke. Kada su devedesetih godina počeli da se doseljavaju ljudi, „zetovi” su počeli za jeftine pare da rasprodaju polja. Mnogi su ih kupovali misleći da dobijaju dobru zemlju, a nisu ni znali zašto se tu nalaze kanali pa su ih ne razmišljajući zatrpavali. Kada su se devedesetih godina prvi put dogodile nepogode, ovaj kraj naročito oko sadašnjih ulica Pavla Ilića, Velikohočke, Petkovačke... danima je bio pod vodom. Zbog toga su zaposleni iz preduzeća „Sibnica” umesto zatrpanog i kućama „okićenog” postojećeg kanala na ovom prostoru izgradili novi. Ali tu nije bio kraj problemima. Naselje se širilo pa se situacija sa pravljenjem novih kanala ponovila još dva puta – priča jedan od ljudi koji dobro poznaje ovaj kraj.

U Pančevačkom ritu, kome pripada i ovaj deo Palilule, postoje četiri centralna kanala za odvod vode ka Dunavu – Sibnica, Borčanski pretok, Vizelj i Kalovita.

Oni su žile kucavice drenažnog sistema. Svi ovi kanali i kanalići gravitiraju prema crpnim stanicama „Ovča”, „Reva”, „Borča”, a po potrebi se za naselje Ovča uključuje crpna stanica „Jabuka”.

– Voda iz ovog područja ne može da otekne u Dunav jer zemljište nema potreban nagib. Zbog toga ona mora mehanički pomoću pumpi da se prebacuje u reku. Kada je pre neki dan ovaj kraj poplavio, pumpe na crpnim stanicama radile su šest dana po 24 sata dnevno. Na terenu je bila sva mehanizacija koju imamo, a svaki dan na čišćenju kanala i prostora oko crpnih stanica učestvovalo je po pedeset ljudi. U pomoć su nam pritekli i radnici „Beogradskog vodovoda i kanalizacije” i drugih gradskih preduzeća – kaže Basta.

Vodu usmeravali u traktorske gume

Rad na terenu bio je otežan ne samo zbog obimnog posla već i zbog neobičnih naravi i načina razmišljanja pojedinih žitelja. Mnogi nisu želeli da radnicima kažu gde su im odvodni kanali. Neki od njih nisu dozvoljavali ni ulaz u dvorišta, a mnogi su pokušavajući da dobiju što više dvorišnog prostora kanale smanjivali ili betonirali pa se nije znalo ni gde su. Bilo je slučajeva da su neki sugrađani kanalsku vodu umesto u betonske cevi usmeravali u jedne do drugih postavljene gume. Samo u jednom dvorištu u dužini od pet metara radnici „Sibnice” su bagerom izvadili dvadeset traktorskih guma.