Sve možemo kada hoćemo

Posle višemesečnih spekulacija da li će Srbija biti domaćin 53. Evrosonga, kako zbog političke situacije, tako i naše spremnosti da organizujemo jedno ovako grandiozno muzičko takmičenje, bilo kakve sumnje i neverice odagnane su pre dve nedelje kada su prvi takmičari počeli da dolaze u Beograd.A onda je sve oko nas postalo pesma!

Gledajući sve što se protekle dve nedelje ticalo najvećeg kontinentalnog festivala lakih nota još jednom smo se uverili o kakvom se muzičkom i vizuelnom spektaklu radi i koliko takmičari iz 43 evropske zemlje svoje učešće shvataju kao „pitanje života i smrti”! Na ovogodišnjoj Evroviziji videli smo razne i prilično živopisne „likove”. Da ovo takmičenje jeste neka vrsta ostvarenja sna videlo se i po učesnicima. Od đubretara, bivših misica, lutki, preko onih kojima je želja da budu policajci, operskih pevača, pobednika raznih takmičenja, komičara, televizijskih voditelja, potpunih muzičkih anonimusa koji još uvek nemaju niti jedan album….

U subotu uveče se još jednom pokazalo da Evrovizija polako ali sigurno postaje istočnoevropsko takmičenje. Rezultati glasanja to najbolje pokazuju, jer su među prvih četiri Rusija, Ukrajina, Grčka i Jermenija. Jedino iznenađenje jeste plasman norveške predstavnice Marije na peto mesto. Kao veliki uspeh mora se istaći 7. pozicija azerbejdžanskog dueta Elnur i Samir, budući da je ovo prvo učešće ove zemlje na Evroviziji. Iako se članovi velike četvorke direktno plasiraju u finale i ne moraju da prolaze kroz „pakao” dokazivanja, opet se pokazalo da to ništa ne znači. Za razliku od proteklih godina kada je Velika Britanija slala trećerazredne izvođače na Evrosong, ovoga puta su imali vrlo solidnu pesmu i nastup Endija Ejbrahama, ali to nije imao ko da nagradi. I Francuzi su poslali Sebastijana Telijea, čija je pesma bila na ivici kiča, ali opet ni to nije niko razumeo. Nemačku su predstavljale „Nou ejndžels”, veoma popularna ženska četvorka, ali im raniji uspesi nisu ništa pomogli u evrovizijskom glasanju. Od te četiri sile najbolje je prošao španski komičar Rodolfo Čikilikvatre koji se domogao 16. mesta.

Možda su i najveći gubitnici ovogodišnjeg Evrosonga Švedska, Švajcarska, Irska…

Nade onih koji su bili sigurni da će Jelena Tomašević uspeti da trijumfuje i drugi put zaredom omogući Srbiji domaćinstvo Pesme Evrovizije bile su uzaludne. Ipak, srpska dijaspora nije svemoguća, kao ni glasovi iz bivših jugoslovenskih republika kada ih uporedimo sa nekadašnjim državama Sovjetskog Saveza zahvaljujući kojima je Dima Bilan trijumfovao. Nisu se ovoga puta „proslavili” ni naši tradicionalni „prijatelji” Grci i Rusi koji su našoj Jeleni Tomašević dali samo 5, odnosno 4 poena.

A šta je ovoj napaćenoj zemlji donela prošlogodišnja pobeda Marije Šerifović u Helsinkiju. Pa, mnogo toga,u vremenu kada se u Srbiji lome koplja oko toga da li treba ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

„Sava centar” i Beogradska arena, koji su tokom protekle dve nedelje novinarima i fanovima, bili druga kuća, omogućili su savršene uslove za rad. Novinari i fanovi Evrosonga sa celog Starog kontinenta, pa čak i iz Amerike i Australije listom su upućivali reči hvale za perfektnu organizaciju muzičkog takmičenja. Nije bilo nikakvih skandala niti incidenata, koje su neki očekivali, naročito zbog velikog broja ljudi drugačije seksualne orijentacije koji godinama prate Evroviziju.

Iako su se mnogi zapitali kako je moguće da kod nas sve tako dobro funkcioniše i da skoro svi budu zadovoljni, organizacija 53. Pesme Evrovizije pokazala je da i mi možemo kad hoćemo!