Mit o američkoj vojnoj moći

Mit o američkoj vojnoj moći prisutan je kod naših analitičara. Predsednik Tramp u vezi sa krizom s Iranom izjavljuje „Sjedinjene Države su danas najmoćnija vojna mašina na svetu”. Niko ne spori da su „SAD velika vojna sila”, ali ta vojna sila nije svoju moć pokazala u ratnim pobedama, kako sebe prikazuje. Tokom svoje istorije od 243 godine postojanja, SAD su bile u ratu 226 godina, a započele su 209 ratova i oružanih sukoba. Da bismo prikazali realnu sliku vojne moći, analizom nekoliko ratova ukazaćemo na ratobornost i veštu propagandu koja skriva neuspehe SAD u tim ratovima.

Korejski rat je trajao od 1950. do 1953. godine i završen je bez mirovnog sporazuma, na granici prethodno utvrđenoj 1945. godine, na 38 paraleli i reci Jalu, koja važi i danas. Pored ogromnih razaranja, taj rat je doveo do dva miliona mrtvih i milion i po ranjenih civilnih žrtava. Vijetnamski rat je počeo već 1945, kao antikolonijalni rat protiv kolonijalne sile Francuske. Francuzi su bili inferiorni u ratu sa Vijetnamcima. Navodno da zaštite celu Indokinu od komunizma i spreče „domino efekat”, SAD su rešile da uđu u rat. Da bi imale razlog za ulazak u rat, SAD su u avgustu 1964. optužile Vijetnam za napad na američke razarače u Tonkinškom zalivu, što se posle pokazalo kao laž. Rat je vođen neuspešno. Posle deset godina, kad je predsednik Nikson preuzeo dužnost, SAD su imale 525.000 poginulih, 600.000 zarobljenih vojnika i 9.000 oborenih aviona, a Vijetnam više od tri i po miliona poginulih civila i oko dva miliona raseljenih. Osoblje američke ambasade proglasilo je pobedu, smotalo zastavu i sa krova ambasade u Sajgonu helikopterom pobeglo iz Vijetnama.

Ne treba detaljisati o „vojnim uspesima” u agresiji 1999. na Jugoslaviju, Avganistan, Irak, Libiju, Siriju, Panamu, Somaliju, Jemen, ali treba napomenuti da SAD nikad nisu platile odgovarajuću cenu za izazivanje katastrofa, jedne za drugom. Holivudska propaganda napravila je mit o američkoj vojnoj moći, ali se po rezultatima vidi da je reč o prevari. Te lažne pobede ubedile su i svet i Ameriku da poveruju u američku vojnu moć. Dva svetska rata rešila su veliki broj američkih ekonomskih problema, iz kojih su SAD izašle kao svetski hegemon. Zato se u SAD rat smatra najobičnijim poslom, u kojem je poslodavac dužan da vojniku plati naknadu za angažman. Novim amandmanima Pentagon je obavezan da nadoknadi „stres vojnika za situacije koje izazivaju strah i osećaj nedostatka bezbednosti”. Nezavisna publikacija navodi da je od novembra 2018. do aprila 2019. vojno osoblje Okružnom sudu okruga Kolumbija, Vašington podnelo 4.137 tužbi radi naknade za vojno učešće u Siriji. Presedan je nastao 14. aprila 2016, kada je ruski Su-24 u jednom naletu onesposobio elektroniku američkom razaraču „Donald Kuk”, koja je posle simulirala 11 borbenih napada na brod. Nakon tih „napada” ruskog aviona, 27 članova posade se demobilisalo, ali je američka vojska bila sudskim putem prisiljena da svakome isplati oko 300.000 dolara na ime moralne štete. Možda su novi ekonomski uslovi razlog „domino efekta unapred izgubljenih ratova” u Severnoj Koreji, Siriji i Venecueli?

Mitar Radonjić,
Novi Sad