SAD traže „dobrovoljce" za rat s Iranom i ID

Spremajući se za predsedničke izbore iduće godine, Donald Tramp se na dva bliskoistočna fronta, sirijskom i avganistanskom, ne žuri da pobedi nego da se s njih povuče kako bi kod birača stekao poene dovodeći kući američke vojnike, koje bi delom zamenili Evropljani. U sukobu koji kao da želi da potpali umesto umiri, onom s Iranom, šef Bele kuće je takođe zamislio da veći deo tereta prevali na saveznike.

Međunarodna koalicija, u kojoj bi druge članice davale patrolne brodove dok bi SAD preuzele komandu i obaveštajni nadzor, trebalo bi, prema planu Vašingtona, da štiti naftne tankere i druge brodove u Persijskom zalivu i na ulazu u Crveno more od napada Irana i s njim povezanih šiitskih pobunjenika Hutija iz Jemena. O okupljanju koalicije se razgovara s nizom država, izjavio je general Džozef Danford, načelnik združenog američkog generalštaba.

Ideju da se organizuje pratnja za brodove u ovim vodama, važnim koridorima za prevoz nafte, Tramp je spominjao i ranije, nakon dve sabotaže u poslednjih nekoliko meseci, koje su Amerikanci pripisali Irancima, kao i više prethodnih napada za koje su okrivljeni Hutiji. I tada je Tramp govorio da bi neko trebalo da plati za takvu zaštitu ako će je SAD pružati, ostajući u tonalitetu sa svojim prigovorima raznim saveznicima da bi morali podmirivati račune za američke trupe u inostranstvu, te da članice NATO-a ne daju u zajedničku kasu dogovorene sume novca.

Dok traže „dobrovoljce” za patrole u vodama nadomak Irana i Jemena, Sjedinjene Države su uspele da nagovore Veliku Britaniju i Francusku da pošalju svoje vojnike u Siriju kako bi zamenili neke od američkih. Njih na sirijskom ratištu ima oko 2.000, prema ranije saopštenim podacima. Nemci su sličan zahtev odbili, ali će Francuzi i Britanci, otkrio je „Forin polisi”, uputiti 10 do 15 procenata više svojih elitnih snaga nego što ih sad imaju u Siriji. Koliko je to ljudi, to jest koliko će Amerikanaca biti zamenjeno, nije poznato. O kojem god broju da je reč, Tramp će biti makar malo umiren pošto je zimus bio najavio da će opozvati sve američke trupe iz Sirije, da bi zatim saopštio da će kući vratiti 400 vojnika, verovatno i pod pritiskom saradnika i drugih zemalja uključenih u rat s Islamskom državom (ID). Za nju je šef Bele kuće tada proglasio da je poražena iako se još nastavljaju borbe s njenim pripadnicima, za koje se procenjuje da ih možda još ima i oko 30.000.

Ako je već i objava da je ID slomljena bila neuverljiva, pomisao na to da bi američko povlačenje iz Avganistana moglo da se prikaže kao trijumf je apsurdna. Umesto da talibani budu uništeni, Bela kuća sada čini sve ne bi li avganistanske islamističke ekstremiste, koji su skrivali vođe Al Kaide pre i nakon napada jedanaestog septembra, vratila na vlast pod okriljem neizvesnog mirovnog procesa.

U katarskoj prestonici Dohi završeni su razgovori o tom procesu, za koji se SAD nadaju da će doneti konačan sporazum do prvog septembra, nakon čega bi počelo postupno povlačenje njihovih snaga. AP je preneo da su se predstavnici avganistanskih vlasti i civilnog društva saglasili s talibanima da bi posle okončanja sukoba država trebalo da ima islamski pravni sistem. Unutar njega će, u skladu s islamskim vrednostima, biti zaštićena prava žena, šta god to značilo u širokom rasponu tumačenja vere od umerenog pristupa aktuelnih vlasti u Kabulu do radikalnog talibanskog shvatanja, kakav su osetile i žene i svi ostali dok su oni vladali zemljom pre američke invazije.

Od nje je prošlo 18 godina, što avganistanski rat čini najdužim koji je Amerika vodila. Postigla je to da talibani trenutno kontrolišu ili ugrožavaju 40 odsto okruga u zemlji. Broj civilnih žrtava je lane, prema podacima UN, bio najviši otkako je rat počeo – 3.804 stradalih i 7.189 ranjenih. Naročita sramota je to što su za 52,5 procenata civila poginulih u prva tri meseca 2019. bili odgovorni avganistanska vojska i međunarodne snage pod vođstvom SAD, čemu je verovatno doprinelo i Trampovo labavljenje pravila o tome kad američka vojska na bliskoistočnim ratištima sme otvarati vatru. I to se može pripisati njegovoj žurbi da se izvuče iz nepopularnih ratova u državama od kojih ne očekuje materijalnu korist.

Predstavnici avganistanskih vlasti i talibani su saopštili i da se rat nastavlja, ali da će, prenela je Al Džazira, biti posvećeni „svođenju civilnih žrtava na nulu”, te da će javne institucije, poput škola, bolnica i tržnica, ubuduće ostati pošteđene od napada. Odmah posle toga je stigla još jedna vest o sedam mrtvih civila u napadu avganistanske armije.

Ako se rat i smiri, koliko god civila do tada palo, upitno je kako će izgledati izbori u zemlji koju napola kontrolišu ekstremisti za koje nije verovatno da će se prethodno razoružati i koji zvanične vlasti tretiraju kao izdajnike. Uz sav pritisak Amerike, neka buduća podela vlasti između talibana i sadašnjih predstavnika Kabula teško da će funkcionisati. Ali, to više neće biti problem Trampa ako pred izbore, od 14.000 američkih vojnika u Avganistanu, bude mogao kući da vrati barem polovinu, kako je smerao sudeći po planu koji je nezvanično kružio Vašingtonom u vreme kada je najavljivao povlačenje iz Sirije.