Crveni kiosk K-67

Bez svojih kioska ne može ni velegrad ni varošica, nijedno naseljeno mesto koje je zakoračilo u civilizaciju, nijedna ulica ni trg koji privlače ljude na okupljanje ili ih usmeravaju u nekom pravcu kome su se zaputili.

Kiosk je mala, bajkovita kuća na trotoaru, koja nudi prolazniku brojna čudesa − čitačima dnevne i periodične novine i časopise, turistima vodiče, pušačima cigarete, ogladnelima grickalice... sve to stoji nadohvat ruke: vidi − plati − uzmi − idi. Kiosci su neophodnost, bez njih bi grad bio siromašniji za jednu instituciju života u pokretu, neobaveznu koliko i neophodnu.

Dizajn kioska je važan za izgled ulica, za osmišljenost opšteg utiska i estetiku lica grada. Preterano šarenilo „arhitekture” ovog objekta, neusklađenost istog sa okolinom, lokacijske improvizacije, narušavaju ulice i trgove i doprinose vizuelnoj haotičnosti urbanog ambijenta. Zato je zadatak gradskih vlasti da se pozabave ovim problemom, što u velikom broju gradova koji drže do sebe, oni to i rade.

Nekada davno, pre pola veka, u nekada velikoj državi Jugoslaviji, postojao je jedan takav dobar primer, takozvani crveni kiosk K-67 (koji nije bio uvek crvene boje ali, pošto je to bila omiljena boja države, ime je ostalo da traje). Da je bio dobar dokazuje danas njegovo prisustvo u zbirci MOMA muzeja u Njujorku i u knjizi „Dizajn 20. veka” u svetu. Proizvodnja je trajala od 1978. do sredine osamdesetih. Još se može sresti u Albaniji, Poljskoj, Slovačkoj...

Kiosk K-67 delo je slovenačkog arhitekte i dizajnera Saše Mehtiga i demonstrira nove materijale (ojačani poliester i poliuretan), nove tehnologije u industrijskim pogonima fabrike „Imgrad” u Ljutomeru (malom mestu u Sloveniji) i novu pop-estetiku, aktuelnu u to vreme u zapadnom svetu.

Kad je reč o ovom kiosku, kod starijih budi nostalgiju, kod mlađih radoznalost, kod istoričara želju da se pozabave njime u kontekstu istorije dizajna, ekonomije, sociologije i srodnih oblasti istraživanja.

 Saša Mehtig

Slovenački arhitekta i dizajner, jedan je od najpoznatijih teoretičara i praktičara fenomena industrijskog dizajna. Izuzetno aktivan u ovoj sferi stvaralaštva još od studentskih dana, projektovao je antologijski kiosk K-67 kao veoma mlad profesionalac. Značajnu ulogu ima u osnivanju i trajanju Bijenala industrijskog oblikovanja (BIO) u Ljubljani koji je prvo bio lokalnog, a kasnije postao manifestacija međunarodnog karaktera. Jedan je od osnivača Odeljenja za dizajn na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani. Za doprinos razvoju discipline dizajna nagrađen je 1984. titulom počasnog profesora na Univerzitetu u Ljubljani. Kao profesor, dizajner i arhitekta bio je na čelu brojne interdisciplinarne grupe za razvoj novih proizvoda i sistema. Aktivan u međunarodnoj sferi, Mehtig je najzaslužniji što je ICSID (Međunarodno udruženje industrijskih dizajnera) svoj kongres održao baš u Ljubljani 1992. Obeležavanje 50 godina od osnivanja BIO u Ljubljani bila je prilika da se istakne uloga Saše Mehtiga u razvoju i tumačenju dobrog dizajna za uspeh privrede države i društva u celini.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs