EU neće zatočenike „pustinjskog Gvantanama"

Samir Bougana (24) je samo jedan od hiljada zarobljenih džihadista iz zapadne Evrope koji se posle sloma kalifata privremeno našao u kurdskom prihvatnom logoru na severu Iraka. Za razliku od svojih saboraca sa zapadnoevropskim pasošem, ovaj Italijan marokanskog porekla vraća se kući, gde će mu biti suđeno za terorizam po optužnici tužilaštva iz Breše.

Odluku Rima da prihvati Bouganu koji se od 2014. godine borio za ciljeve terorističkog megaprojekta na teritoriji Sirije i Iraka pozdravio je američki Stejt department i pozvao ostale zapadnoevropske zemlje da slede primer Italije. Međutim, Nemačka, Francuska i Velika Britanija i dalje ostaju gluve na apele Vašingtona da preuzmu zarobljene islamiste i članove njihovih porodica i da im, ako je potrebno, sude za zločine.

Za razliku od najrazvijenih zapadnih demokratija koje se diče svojim pravosuđem, ali i otvoreno protive repatrijaciji „isisovaca”, deo islamista se ipak vraća u svoje zemlje, i to one koje često u međunarodnim forumima bivaju kritikovane zbog nedostataka demokratskih standarda i otvorenog kršenja ljudskih prava.

„Difens post” piše da se u Uzbekistan, od 300 njihovih državljana koji su se pridružili Islamskoj državi, iz Sirije do sada vratilo 148 žena i dece boraca, a da je Kazahstan prihvatio 231 svog građanina, uglavnom decu islamista. Po saznanjima ovog medijskog portala, iz Sirije se na Kosovo u aprilu vratilo 110 žena i deca boraca Islamske države.

Izgleda da su preporuku američkog predsednika Donalda Trampa upućenu evropskim zemljama preko „Tvitera” u predvečerje sloma poslednjeg uporišta Islamske države – da treba da prihvate nazad više od 800 zarobljenih pripadnika ID i da im sude – ozbiljno shvatile samo one zemlje koje ne žele da komplikuju svoje odnose sa Vašingtonom ili pak direktno zavise od SAD.

Da je to tako, pokazuje to što je Pentagon još krajem avgusta prošle godine pohvalio odluku Skoplja da prihvati sedmoricu bivših boraca ID. Žurba vlade Zorana Zaeva da bude među prvima koji će prihvatiti džihadiste iz Sirije ne čudi posle potpisivanja Prespanskog sporazuma i očekivanja da Severna Makedonija uđe u NATO.

I Bosna i Hercegovina se pridružila toj grupi zemalja. Vlasti BiH, iz koje je na ratište u Siriju otišlo oko 300 osoba, prihvatile su za sada dvojicu svojih državljana – Ibru Ćufurovića (1995) iz Velike Kladuše i Armina Čurta (1997) iz Sarajeva. Specijalni izvestilac za ljudska prava UN Mišel Bašele smatra da 55.000 zarobljenih boraca Islamske države, uključujući strance i njihove porodice koji su pritvoreni u Siriji i Iraku, treba da dobiju pošteno suđenje ili ih treba osloboditi. Države moraju da preuzmu odgovornost za svoje državljane i ne bi trebalo da decu boraca koja su već previše propatila, ostave bez sopstvene zemlje, poručila je nedavno Bašele Veću UN za ljudska prava u Ženevi.

U grupi zarobljenih boraca ID, od kojih se većina nalazi u kampu El Hol na severoistoku Sirije koji kontrolišu Kurdi, nalazi se oko 2.000 stranaca pristiglih iz Evrope, ali i država postsovjetskog prostora.

Međunarodna zajednica je za sada ostala nema na predlog sirijskih Kurda da se osnuje poseban međunarodni sud sedištem na severoistoku Iraka koji bi sudio za zločine koje su počinili pripadnici Islamske države za više od četiri godine postojanja „kalifata”.

Da zapadnoevropske zemlje u suštini ne zanima sudbina svojih građana koji su se borili za „kalifat”, najbolje pokazuje primer Francuske. Procenjuje se da u severoistočnom delu Sirije posle sloma Islamske države u raznim logorima ima između 400 i 450 Francuza. Šef francuske diplomatije Žan-Iv le Drijan kaže da samo deca, pod uslovom da su siročad ili ako dobiju saglasnost majke, mogu ući u proces repatrijacije. Do sada je Pariz na taj način prihvatio petoro dece koja su ostala bez roditelja i jednu trogodišnju devojčicu čija je majka u Iraku osuđena na doživotni zatvor.

„Naš stav prema tom pitanju se neće se menjati. Borcima mora biti suđeno tamo gde su počinili zločine”, kaže za AFP Le Drijan.

Zato se Francuska nije previše bunila kada je nekoliko njenih državljana koji su ratovali za ID osuđeno na smrt u Iraku na suđenju koje je trajalo samo nekoliko dana.

Ni Britanci se nisu proslavili kada je u pitanju prihvatanje svojih građana koji su otišli na ratište u Siriju. To najbolje pokazuje slučaj Šamine Begun, koja je sa 15 godina pobegla iz Londona da bi se pridružila Islamskoj državi. Uprkos pokajničkom pismu da je pogrešila i da želi da se vrati u Ujedinjeno Kraljevstvo, britanski sud joj je oduzeo državljanstvo. Argument za takvu odluku je da Šamina ima i državljanstvo Bangladeša.

Bostonski magazin „Atlantik” konstatuje da u ponašanju zemalja EU ima ironije. Svojevremeno su se zapadnoevropske demokratije zgražavale nad načinom na koji su Amerikanci pritvarali osumnjičene za terorizam posle 11. septembra 2001. u ozloglašeni Gvantanamo, da bi na kraju prihvatili  postojanje „pustinjskog Gvantanama” u Siriji.

Dok Evropljani očito dižu ruke od svojih građana koji su se borili za Islamsku državu, a sada čame po logorima u Siriji i Iraku, SAD pokušava da među njima pronađe svoje građane. Ali, taj posao za sada nije previše uspešan. Kako piše „Atlantik”, jedan od njih, osumnjičen da je bio borac ID, a ima dvojno, saudijsko-američko državljanstvo, oslobođen je u Bahreinu bez suđenja. A u drugom slučaju, vezanom za poznatog propagandistu Islamske države Hodu Mutanu, Stejt department je poručio da nije američki državljanin iako je rođen u Alabami.