Tesla i ćirilica

I ovog 10. jula setio sam se i napisao nešto manje poznato o Tesli. Jer, dosta toga o geniju iz Smiljana namerno je skrivano, a davano ono što Tesla nikada nije izgovorio, niti napisao. Naime, jedan od više spomenika u Srbiji i Beogradu posvećenih Tesli je onaj podignut pre nekoliko godina kraj Hrama Sv. Save na Vračaru. Dobro urađen, dobro odabrana Teslina velika nada i želja: „Ako budem imao sreće da ostvarim neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za cijelo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to djelo jednog Srbina.”

I onda ispod reprint Teslinog potpisa – latinicom!

Imao sam prilike, zahvaljujući Ani, ćerki pok. Miloša Tošića (Pljevlja, 1893) na službi u ambasadi Kraljevine Jugoslavije u Njujorku i Teslinog prijatelja, da koristim dosta njegovih dokumenta i fotografija o susretima i razgovorima i pomoći koju je geniju iz Smiljana pružao, za knjigu „Pljevlja i Pljevljaci u Beogradu” (V. Bojović – S. Starčević). Posebno su interesantne stranice Tošićevog dnevnika koje se odnose na Teslin život van naučnog rada, hobi filateliju, vino tokaj i naročito na zaljubljenost u srpsku narodnu poeziju, Zmaja, Njegoša, Marka Tvena, sa kojim je takođe bio prijatelj. Bio sam uzbuđen sve to čitajući, a posebno kada sam držao u rukama Teslina pisma pisana ćirilicom, pa se pitam zašto autori spomenika na Vračaru nisu stavili Teslin potpis ćirilicom.

Vojkan T. Bojović,
Beograd