Mračni scenario svetle budućnosti

Jedni je nazivaju agresivnom, opasnom po zdravlje, čak i mrežom smrti, a drugi im poručuju da su teoretičari zavere i porede ih s onima koji veruju da je Zemlja ravna ploča.

Ono što je u centru njihove rasprave, 5G mreža, bilo je predmet upravo objavljene analize Centra za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija Srpske pravoslavne crkve, koji je zauzeo oprezan stav: nema euforije, ali ni apokaliptičnih upozorenja na „mrežu smrti”. Zaključak je, u stvari, da će „svaka jednostrana analiza i implementacija 5G biti problematična”, zbog čega se poziva na javni dijalog u koji bi bio uključen što veći broj stručnjaka iz različitih oblasti. U deset tačaka analize otvorena su pitanja uticaja 5G tehnologije na životnu sredinu, zdravlje ljudi, biljnog i životinjskog sveta, ali su naročito podvučena etička i bioetička pitanja koja nova tehnologija nameće.

Đakon Aleksandar Savić, upravnik Centra za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija SPC, kaže da je primena 5G tehnologije već počela u ograničenom obimu.

– Procenjuje se da će već do 2023. godine trećina svih mobilnih veza u Severnoj Americi biti na 5G mreži. Razvoj ove mreže svakako će biti postupan. Već sada su dostupni određeni modeli pametnih telefona koji podržavaju 5G. U Srbiji se trenutno, koliko sam upućen, vrše određena testiranja, ali još nije počela implementacija – kaže đakon Aleksandar Savić, koji je, inače, završio Pravoslavni bogoslovski i Elektrotehnički fakultet u Beogradu, Odsek računarske tehnike i informatike.

Za početak, u analizi se objašnjava šta je 5G standard. Brzina ove mreže trebalo da bude i do 1.000 puta veća nego kod aktuelnog 4G standarda, ali to podrazumeva i veliki broj dodatnih antena u urbanim sredinama. „Iako prema svom frekvencijskom opsegu 5G spada u kategoriju koja je daleko od izrazito po zdravlje štetnih jonizujućih zračenja, ne može se sa sigurnošću tvrditi da izloženost velikoj količini nejonizujućeg zračenja dugoročno nema uticaja na čoveka i prirodnu sredinu... Kad je reč o 5G, problem predstavlja kratak vremenski period ispitivanja da bi se sa sigurnošću utvrdile moguće medicinske implikacije na čovekovo zdravlje, pogotovo u blizini izvora gde je snaga emitovanih talasa velika”, navodi se u analizi. Poseban naglasak stavljen je na etička i bioetička pitanja. Osim napretka u brzini prenosa, 5G tehnologija otvara mogućnost primene u internet stvari, odnosno čini mogućim postojanje pametnih gradova sa apsolutnim nadzorom građana, inteligentno predviđanje potreba ljudi, upotrebu biočipova, mikročipova u telu.

– Već imamo primer u Kini da su pojedini gradovi pokriveni kamerama sa tehnologijom prepoznavanja lica i povezivanjem sa bazom podataka u kojoj su biometrijski podaci svih građana. A 5G omogućava da u realnom vremenu tako velika količina podataka bude prenesena do servera i obrađena praktično trenutno. Neka totalitarna vlast mogla bi takvu vrstu nadzora da zloupotrebi time što bi, na primer, kažnjavala one građane koji posećuju crkvu ili, pak, da vodi evidenciju o tome koje su političke, socijalne ili druge sklonosti i na osnovu toga da vrši represiju. Ovako rečeno, izgleda kao ružna naučna fantastika, i ja bih voleo da to tako i ostane. Upravo zato je potrebno unapred doneti zakone koji će štiti slobodu čovekovog izbora – kaže naš sagovornik.

Osim što se ukazuje na potrebu da se dobro ispita uticaj ove tehnologije na zdravlje ljudi i životnu sredinu, u analizi se ističe i neophodnost zaštite privatnosti građana i slobode ljudskog izbora u potpuno automatizovanom okruženju, kao i donošenja zakonskog okvira koji bi omogućio da se biočip rešenja ne smeju nametati stanovništvu u budućem periodu.

– Mislim da današnje društvo još nije svesno svih izazova koje donosi ova tehnologija. Mi nikako nismo apriori protiv novih tehnologija, ali nismo ni za nekritičku primenu. Zato smo i pozvali na otvaranje javne diskusije. Mišljenja sam da su etička, sociološka, politička i ekonomska problematika zamagljene pričom o eventualnoj psihofizičkoj štetnosti. Upravo zato je potrebno da se ljudi unapred edukuju i stalno informišu o svim mogućim štetnim efektima, kako bi mogli da se zaštite. Ne smemo da zaboravimo i na odgovornost koju čovek ima prema čitavoj tvorevini. Pozvani smo da zaštitimo i svu prirodu koja nas okružuje. Plašim se da čovek dolazi u poziciju „gradnje vavilonske kule”, gde nam tehnologija postaje bitnija od čoveka. Zaboravljamo svoga bližnjeg, ali se zato brinemo o štetnosti tehnologije. Apostol Pavle je davno rekao, i univerzalno je primenjivo: „Sve mi je dato, ali mi sve ne koristi”, ističe đakon Aleksandar Savić.

„Teleskop” osmatra crkvene medije

Centar za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija Srpske pravoslavne crkve osnovan je 2008. godine pri Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj, a od 2012. pod direktnom je nadležnošću Svetog arhijerejskog sinoda. Njihova osnovna delatnost je kreiranje stručnih izveštaja iz određenih tehnoloških oblasti, pre svega informaciono-komunikacionih, u kontekstu potreba SPC. Jedan od najvećih projekata na kojem su radili jeste kreiranje pretraživača pravoslavnih internet resursa SPC, sa ciljem da se na jednom mestu pronađu zvanične internet stranice sa blagoslovom SPC, stranice parohija, eparhija, medija, pojedinačnih projekata. Iz njega je nastala Info-mreža „Teleskop”, koja funkcioniše od januara prošle godine, prikuplja i obrađuje informacije više od 35 medijskih službi SPC i čini ih dostupnima redakcijama kroz automatizovan sistem i veb aplikaciju. „Teleskop” je za sada zatvorenog tipa, sadržaj je dostupan samo članicama mreže, ali je namera da se u budućnosti otvori i za necrkvene medije.