„Perjara" spomenik evropeizacije Srbije

Strane investicije danas predstavljaju spas za posustalu srpsku privredu. Velika Plana je takve podsticaje doživela još krajem 19. veka. Tada su, kažu kumovi, Nemci Šumaher i Šojs, za ono vreme sledeći zlatno pravilo ekonomije –„sirovine – radna snaga – saobraćaj” – podigli u ovoj varošici na više hektara grandiozni kombinat za preradu mesa, a „usput” i „perjaru” (fabriku za industrijsku preradu perja). Ostaci tog kombinata i danas su, naravno u drugoj funkciji, uočljivi u ovom pomoravskom gradu.

Šumaher i Šojs izgradili su industrijske koloseke, obezbedili dizel-motore za vodosnabdevanje, a u upravno-kancelarijskom bloku i danas je sedište Skupštine opštine, privatizovana fabrika „Perkon” (turska investicija), do 2000. fabrika nameštaja „Zvezda”, a u tom objektu je i „Matijević” imao svoju ekonomsku računicu.

Velika Plana zahvaljujući blizini saobraćajnica preživela je pogubnu „privatizaciju” i ubrzano se razvija. Zato je dužnost i ove lokalne samouprave, zašto ne i republike, da se sačuvaju od daljeg propadanja spomenici evropeizacije Srbije.

Među sadašnjim Planjanima žive potomci nekadašnjih industrijalaca – Lausi, Nojneri i sl. Mi, poreklom Planjani, apelujemo da se obnovi i susedna „perjara” i prenameni (možda u muzej ili dom kulture). Tim pre što joj preti urušavanje, iako je pod zaštitom države.

Dr Miodrag D. Ignjatović,
književnik, Beograd Zgrada „perjare”