Pismeni ispit spas za studente kod strogih profesora

Beogradski student koji nije polagao teoriju i analizu bilansa kod prof. dr Jovana Rankovića na Ekonomskom fakultetu, osnove metodologije političkih nauka kod prof. dr Ivana Radosavljevića na Fakultetu političkih nauka ili, na primer, književnost 20. veka kod prof. dr Aleksandra Jerkova na Filološkom fakultetu, možda i ne zna šta su ispitne muke. Neprospavane noći zbog ispita, nekada na forumu „Krstarice”, a danas na „Fejsbuku”, sa sapatnicima iz akademskih klupa delili su i dele studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koji na srpskom jeziku i književnosti polažu narodnu književnost kod prof. dr Zoje Karanović, ili geografiju Srbije i Crne Gore kod prof. dr Mile Pavlović, na Geografskom fakultetu u Beogradu.

Ime profesora Rankovića kao iz topa izbacuje iz sećanja student koji je pre tačno trideset leta kod njega dobio prolaznu ocenu, a lik prof. Radosavljevića, koji je među akademcima dobio i carski nadimak Ivan Grozni, duboko je urezan u mozak svih FPN-ovaca koji su devedesetih izučavali tajne novinarskog i diplomatskog zvanja. Potpisi ostalih troje profesora, koji su sasvim slučajno izdvojeni sa spiska najstrožih predavača kakve ima gotovo svaki fakultet u Srbiji i uz koje ide rečenica: „Kada položiš kod njih, diplomirao si”, i danas su među najpriželjkivanijim na pomenutim akademskim ustanovama.

Zahvaljujući upornim žalbama studenata profesorke Mile Pavlović, u protekloj akademskoj godini njeno ime je bez sumnje privuklo posebnu pažnju akademske zajednice, javnosti i medija. Izdvojila se i po tome što je sam vrh UB inicirao, a Naučno-nastavno veće Geografskog fakulteta usvojilo odluku, da stari akademci kod nje ispite sa treće i četvrte godine polažu pismeno. Na to podseća i prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu, i ističe da će tako biti do septembarskog roka, poslednjeg koji je takozvanim starim studentima dat da završe fakultet.

– Da li će taj termin biti produžen odlučuje Narodna skupština, na predlog ministra prosvete, koji ima pravo da zatraži izmenu zakona, obično posle studentskih molbi – objašnjava proceduru prorektor Univerziteta u Beogradu.

Od uprave Geografskog fakulteta od petka do juče nismo dobili informaciju o ukupnoj prolaznosti na sedam ispitnih rokova u kojima su studenti prof. Pavlović polagali predmete pismeno, u kontrolisanim uslovima. Crno na belo, međutim, na sajtu fakulteta stoji da su svi studenti koji su u junu okušali sreću u polaganju ispita iz četvrte godine, zvanog geografske regije Srbije i Crne Gore, dobili petice, dok je u julskom roku nulta prolaznost zabeležena na geografiji Srbije i Crne Gore, drugom ispitu prof. Pavlović iz treće godine. Doduše, u julu je njih 12 profesorki vratilo prazan papir, a u junskom roku odgovore nije ni pokušalo da piše devet studenata. Bezuspešno su se za šesticu kod prof. Pavlović u ova dva roka, između ostalih, borili studenti koji su indekse stekli čak 1984, 1992. i 1993. godine.

Prorektor prof. dr Petar Bulat smatra da je primer profesorke Pavlović pokazatelj kako se problem i žalbe studenata mogu rešiti. Naglašava da posle uvođenja pismenog vida polaganja kod zahtevnog ispitivača više ne postoji problem jer se sada ono što je naučeno vidi na papiru, što bi se reklo – crno na belo. Dodaje da se prvi put od uvođenja pismenog ispita, ipak, u julskom roku dvoje studenata požalilo na dobijenu ocenu i zatražilo komisijsku procenu. U samoj upravi Geografskog fakulteta „Politika” je nezvanično saznala da je komisija uvažila žalbe dvoje pomenutih studenata i petice prof. Pavlović naknadno preimenovala u prolazne ocene. To samo znači da dobra volja, istrajnost i pisani trag kao dokaz znanja, umeju da razbiju i najtvrđe akademske norme, koje su, kao neka lična obeležja, odvajkada za svoju dušu umeli i umeju da postavljaju najumniji u ovoj zemlji.

Dragana Jokić StamenkovićAntrfile

Pauze u učenju su lekovite

Studentima koji se pripremaju za suočavanje sa profesorima čiji ispit važi za najteži na fakultetu Branka Tišma, školski psiholog, savetuje da zagreju stolicu i dobro se potkuju znanjem, sve vreme imajući na umu da su na samom kraju i da posle savladavanja te prepreke sigurno dolazi olakšanje.

– I ja sam imala takvog profesora, dr Josipa Bergera, kod koga sam položila psihodijagnostiku. Baš je bilo teško, ali bilo mi je značajno da je položim, jer onda je usledilo rasterećenje i veliko olakšanje pred polaganje preostalih ispita. Obično su najteži predmeti oni koji su i ključni u profesiji za koju se ti akademci obrazuju pa moraju naučiti to gradivo. Savetujem studentima da štede zdravlje i da vreme koje bi potrošili na nerviranje iskoriste za kvalitetne pauze u učenju, koje su lekovite. Važno je da ih prave, to vreme provedu sa prijateljima i rade ono što baš vole – savezuje Tišma.